Фото: Фонет

Јеремић је, учествујући на округлом столу лондонског часописа “Економист” у Атини, указао на то да је на путу ка ЕУ целом западном Балкану потребно више акције, а мање приче и обећања.

Он је навео да Србија не дели фаталистички приступ да ЕУ због неизвесности око усвајања Лисабонског споразума и светске економске кризе неће бити способна да
у своје чланство прими Србију и земље западног Балкана и поручио да ћемо стићи до крајњег циља – са кризом или без ње.

У међувремену, како је истакао, Србија ће радити на даљем унапређењу регионалне сарадње и пуној хармонизацији свог законодавства са европским стандардима.

Такође ћемо сарађивати са земљама изван ЕУ, као што је Руска Федерација, земља са којом имамо специјалне односе, а потпуним отварањем тржишта према свету створићемо нова партнерства за просперитет, навео је министар и додао да ћемо тако из кризе изаћи још јачи.

Говорећи о једнострано проглашеној независности Косова, Јеремић је истакао да би требало поштовати чињеницу да је то питање сада пред Међународним судом правде и да нико не би требало да прејудицира одлуке тог суда.

Зато нова признања независности Косова не би требало охрабривати. И не би требало вршити притисак на мултилатерална тела да одобре чланство сецесионистичким властима у Приштини, рекао је Јеремић.

Према његовим речима, такве иницијативе могу само да угрозе равнотежу на терену, што није ни у чијем интересу.

Он је указао на то да је један од приоритета спољне политике Србије регионална сарадња на западном Балкану и оценио да је Србија неопходна карика за стабилност региона, која је кључна за његова настојања да се укључи у ЕУ.

Ако би српску регионалну политику требало да сажмем у једној реченици, онда је то више сарадње у више питања, рекао је Јеремић.

Он је, међутим, навео да је чињеница да су неке суседне земље признале Косово за жаљење и да је то изазвало “пукотине” у региону и додао да ће и поред тога Београд наставити да се понаша одговорно.
Министар спољних послова Србије је нагласио да је на путу ка ЕУ један од најпре остваривих циљева визна либерализација.

Рестрикције за путовања у Европу требало би да буду укинуте, бирократске препреке су реликти прошлости и њихово одржавање је неодбрањиво. Не би смели да постоје Европљани другог реда. Не би смело да буде разлике између оних који су слободни и оних који су мање слободни, оценио је Јеремић и навео да би то питање требало да се реши у блиској будућности.