Срећковић је на конференцији за новинаре одржаној у Влади Србије објаснио да ће три милиона наших људи широм света по први пут добити прилику да се активно укључе у друштвена, економска и политичка дешавања у нашој земљи, али ће од Србије добити и подршку која је деценијама изостајала.

Он је објаснио да је намера била да се ова област регулише једним свеобухватним законом, како однос према дијаспори и Србима у региону не би зависио од дневне политике и политичких странака.

Према његовим речима, Влада је препознала значај дијаспоре и Срба у региону, па је усвајање овог документа прекретница и нови почетак који ће допринети историјском помирењу различитих делова једног истог народа и отпочињању једне нове политике, од које ће користи имати и држава Србија и сваки наш човек, без обзира на то где живи.

Срећковић је подсетио на то да је јавна расправа у оквиру које је одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света трајала шест месеци, при чему је радна верзија предлога закона послата на адресе 2.400 наших организација, удружења и угледних појединаца, којима је упућен позив да се конкретним предлозима непосредно укључе у креирање тог документа.

Он је указао на то да су сви предлози детаљно размотрени, при чему је све што се уклапа у концепцију закона и није у супротности са другим позитивним прописима, законодавством ЕУ и препорукама Савета Европе, постало саставни део предлога овог закона.

Министар је објаснио да, у складу са опредељењем Србије да буде модерна и демократска држава која поштује међународно право и европске стандарде понашања, али и штити своје државне и националне интересе, овај закон прави разлику између дијаспоре, која обухвата политичку и економску емиграцију и Срба у региону, који у околним земљама живе као аутохтоно становништво.

Према његовим речима, под Србима у региону подразумевају се припадници српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Македонији, Републици Румунији, Републици Албанији и Републици Мађарској.

Министар је истакао да је најважнија институција која треба да произађе из овог закона Скупштина дијаспоре и Срба у региону, која ће бити носећа институција нове политике и која, заправо, треба да буде симбол јединства државе Србије и нашег целокупног националног корпуса.

Он је прецизирао да ће Скупштину дијаспоре и Срба у региону чинити 44 делегата, и објаснио да ће то ће бити особе које су уважене у срединама у којима живе, спремне да обављају послове очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Оне ће бити биране за државе или делове држава у којима борави значајан број припадника дијаспоре, односно Срба у региону, додао је Срећковић и указао на то да услове и начин избора споразумно утврђују организације дијаспоре, као и организације Срба у региону, при чему се матична држава ни на који начин неће мешати у поступак и услове избора делегата у Скупштини.

Поред представника ресорних министарстава који учествују у раду Скупштине, као почасни гост у раду тог тела учествује и председник Републике Србије, чиме наша земља шаље снажну поруку да планира озбиљно да се посвети питању дијаспоре и Срба у окружењу, нагласио је министар.

Он је навео да је законом предвиђено да Скупштина дијаспоре за решавање конкретних проблема формира Економски савет, Савет за статусна питања и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.

Предлог закона предвиђа и доношење Стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, која дефинише мере за унапређење односа како на релацији матична држава-дијаспора, тако и у односу матична држава-Срби у региону, рекао је Срећковић.

Он је додао да ће ту стратегију донети Народна скупштина на предлог Владе Србије, односно Министарства за дијаспору.

Према његовим речима, као одраз воље и одлучности да се у складу са међународним правом и стандардима Европске уније штите интереси и права српског народа на просторима на којима традиционално живи, Предлог закона предвиђа конституисање Савета за односе са Србима у региону, који ће чинити председник Републике Србије, председник Владе, ресорни министри, председник Извршног већа АП Војводине, представник Српске православне цркве, као и комесар за избеглице Републике Србије.

Он је додао да ће стручне и административне послове за потребе Савета обављати Министарство за дијаспору, Министарство спољних послова и дипломатска и конзуларна представништва Србије.

Министар је навео да ће седнице Савета бити одржаване најмање једном у три месеца, и додао да ће Савет имати задатак да обезбеди подршку Републике Србије Србима у региону у остваривању њихових грађанских, политичких, социјалних, економских и културних права, и посебно права у очувању националног идентитета.

Законом се оснива буџетски Фонд за дијаспору и Србе у региону ради остваривања конкретних циљева као што су употреба, учење, чување и неговање српског језика и ћириличног писма, спречавање асимилације неговањем блиских односа са матичном државом и јачањем свести о пореклу, очувањем и неговањем српског културног, етничког и верског идентитета, унапређење информисања и промоција културне баштине и културних активности и унапређење имиџа Репубике Србије, објаснио је Срећковић.

Према његовим речима, предлогом овог закона предвиђено је да Влада одлуком образује Савет за дијаспору ради разматрања конкретних питања, давања предлога, мишљења и стручних образложења, утврђивања и вођења политике према дијаспори, као и давања мишљења и предлагања активности које ће бити приоритетно финансиране средствима буџетског Фонда за дијаспору и Србе у региону.

Министар је указао на то да ће Савет чинити представници ресорних министарстава и додао да је предвиђено евидентирање организација у дијаспори и организација Срба у региону, које ће водити ресорно министарство.

Овај закон представља почетак у редефинисању односа државе према нашим сународницима који живе ван територије Србије, што је темељ на коме ће даље бити развијани односи матице и дијаспоре, истакао је Срећковић.

Он је закључио да односи са дијаспором и Србима у региону имају вишеструки значај у процесу европских интеграција и изградњи модерне Србије.