Фото: Танјуг (архивски снимак)

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Резервни план:

- Резервни план имамо и он је део програма са Међународним монетарним фондом (ММФ). Ако буде потребно, додатно ћемо умањити расходе, али и покушати да побољшамо наплату пореза, посебно ПДВ-а, код ког је покушај утаје највећи. Многе ствари су у том пакету. Има много опција. Не искључујем промену стопе ПДВ-а као опцију. Међутим, она ће бити последња у ланцу могућих решења.

Зашто су мере штедње највише осетили запослени у државној управи:

- Мотив је био да државна управа крене од себе и када су у питању зараде, али и контрола броја запослених у јавном сектору. Ако та уштеда не буде довољна, лакше ћемо тражити одрицање од других. Ове уштеде, које се процењују на између 600 и 800 милиона динара, омогућиће формирање посебног фонда за гашење могућих социјалних пожара, које није лако предвидети.

Ребалансом су предвиђена знатно већа издвајања за исплату пензија:

- Да би се пензије одржале на постојећем нивоу, ребаланс предвиђа веће трансфере пензионом фонду за приближно 25 милијарди динара у односу на буџет. Зато смо уштеде морали да тражимо на великом броју других расхода.

Повећање акциза на гориво:

- Промена цене је умерена и одмерена према преовлађујућим ценама у региону, па ће и ефекти преливања бити минимални. Успоравање и пад економске активности, као и пад потрошње, утичу на пад укупних јавних прихода. Раст прихода од акциза је мањи од очекиваног, јер је дошло до пада потрошње.

Поскупљење струје:

- То зависи од стопе инфлације, кретања економских активности, пословања ЕПС...

Да ли се разматра повлачење одлуке о једностраној примени трговинског споразума са ЕУ због изразито ниских прихода од царине:

- Не, јер су царинске стопе у Србији заиста високе, а претерана заштита много више штети него што користи. За прва два месеца примена тог споразума проузроковала је губитак у буџету по основу царина од 10,7 милиона евра, али је привреда Србије под повољнијим условима увезла сировине и репроматеријал.

Зашто сте одустали од промене Закона о имовини:

- Нисам одустала, већ само одлучила да се реформа спроведе у две фазе. Прва фаза која не захтева измене тог закона је у току, јер се пореска решења испоручују током маја. Њен циљ је да се реалније искаже тржишна вредност некретнине, а да се не дира у ослобођења. Тренутно, при утврђивању пореза на власништво имовине, тржишна вредност имовине износи максимално 65 одсто праве тржишне вредности. У овој фази свешће се на 75 одсто. Други корак, односно нови закон, предвиђа се буџетом за следећу годину.

Колико ће у просеку бити виши износ пореза на имовину:

- То зависи од тржишне вредности стана. У неким случајевима неће бити промене, а у неким ће износ пореза бити увећан од 20 до 25 одсто. Ово је, подсећам, први корак реформе. У другом ћемо увести јединствену стопу уместо стопе која зависи од квазитржишне вредности. Такође, вероватно ће и накнада за грађевинско земљиште бити интегрисана у порез на имовину.

Најављена нова задужења државе:

- Ребалансом је дата горња граница новог задужења. Али, оно се повећава само у мери у којој средства будемо и повукли. Кредити који буду повлачени, на пример за Коридор 10 и друге капиталне пројекте, зависиће од динамике радова и њихове реализације. Такође, кредити се узимају и враћају. Имајући у виду доспеле отплате, јасно је да бисмо могли да се задужимо у том износу, а да се дуг не повећа.

Одустајање од програма субвенционисаних кредита:

- Од неких пројеката се мора одустати, привремено или трајно. Ово је један од којег се није одустало, већ је износ субвенција значајно смањен. Иначе, чак и да није било кризе, требало је променити модел субвенционисања. Јер, овај модел је далеко више утицао на раст тражње за становима него на раст понуде, што је за последицу имало раст цена станова.