Ђелић је после потписивања Уговора о реализацији пројекта "Европски индекс конкурентности Србије" истакао да је одлука Борда ММФ-а веома важна за монетарну стабилност Србије у овој и наредној години, и додао да је истовремено и услов за нове позајмице од Европске уније и комерцијалних банака.

Према његовим речима, 11. маја биће потписан и уговор о кредиту Европске инвестиционе банке у висини од 250 милиона евра, који је намењен малим и средњим предузећима у нашој земљи.

Ђелић, који је и министар за науку и технолошки развој, најавио је и да ће 19. маја са Руском Федерацијом бити потписан споразум о измештању радиоактивног отпада из Института у Винчи.

Потпредседник Владе Србије рекао је да ће због ребаланса буџета за 2009. годину за науку и технолошки развој бити издвојено приближно милијарду динара мање, док су у Војводини та средства умањена за 200 милиона динара.

Он је истакао да је веома важно ангажовати све расположиве ресурсе, приватни сектор и међународна финансијска средства, како би била превазиђена озбиљна буџетска криза у области науке и технологије.

Уговор о реализацији пројекта "Европски индекс конкурентности Србије", који је потпредседник Владе Србије потписао са покрајинским секретаром за науку и технолошки развој Драгославом Петровићем, предвиђа израду студије о конкурентности Србије у односу на друге европске земље.

Ђелић је објаснио да је жеља потписника да интензивирају напоре како би и у тешким буџетским временима наша наука и технологија наставиле да се развијају.

Према његовим речима, овај пројекат је оригиналан јер се у оквиру њега примењује европска методологија, која је први пут коришћена у Војводини, а сада ће бити примењена у читавој Србији, што ће омогућити да се наша земља прикључи осталим земљама и регионима на нивоу Европске уније.

Потпредседник Владе указао је на то да ће пројекат бити интегрални део за израду националне стратегије у домену науке и технологије, који ће омогућити да се одреди неколико сектора у којима Србија може и мора да постане значајан фактор у свету.

Он је као пример навео пољопривреду, енергетику, информационе техологије и медицину, и оценио да је важно да се пажња и концентрација усмере у неколико домена у којима Србија може бити конкурентна, што је предуслов за то да наша земља буде релевантна код међународних партнера и компанија.

Носилац пројекта је Факултет техничких наука (ФТН) у Новом Саду, а у његову реализацију укључени су и универзитети у Београду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици и Новом Пазару.

Покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић рекао је да је истраживање о конкурентности Војводине које је урадио ФТН помогло покрајинској Влади да направи Стратегију технолошког развоја и акционе планове, који су за резултат имали повратак 13 научних радника, отварање 44 погона високих технологија и запослење приближно 16.000 људи.

У наредном периоду, због економске кризе, биће успорене наше амбиције, али ћемо већ идуће недеље расписати конкурс за суфинансирање већ створених радних места вредан око милион евра како бисмо сачували здраве и перспективне капацитете у Војводини, истакао је Петровић.

Декан ФТН Илија Ћосић објаснио је да ће приликом истраживања бити коришћен европски модел за израчунавање индекса конкурентности, јер Србија до сада или није била присутна у међународним истраживањима, или је њен индекс израчунаван по другачијем критеријуму.

Пројекат "Европски индекс конкурентности Србије" има за циљ да покаже где се наша земља сада налази у тој области, а реализоваће га, под покровитељством Министарства за науку и технолошки развој Владе Србије и покрајинског Секретаријата за науку и технолошки развој, посебан тим стручњака које предводи декан Ћосић.