Петар Шкундрић

Шкундрић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, рекао да ће потписивање Енергетске повеље за Србију значити и претходницу укључивања у ЕУ, лакше укључивање у Светску трговинску организацију, као и да постаје део интегрисаног енергетског тржишта у Европи и Евроазији.

Министар је најавио да ће Србија у догледно време извршити пуну хармонизацију домаћих законодавних аката у области енергетике са нормама које су основ Енергетске повеље, и навео да ни сада нема неких великих разлика између тих норми и законодавства Србије.

Он је подсетио на то да је Србија већ равноправни члан Енергетске заједнице и да је на тај начин добрим делом интегрисана у европске токове у области енергетике, при чему је пре неколико месеци постала и оснивач Међународне агенције за обновљиве изворе енергије.

Генерални секретар Енергетске повеље Мерније Андре рекао је да је направљен први корак ка учлањењу Србије у Енергетску повељу, а то је позив земаља чланица нашој земљи да се придружи тој повељи.

Према његовим речима, следећи корак је израда студије компатибилности националног плана са одредбама Енергетске повеље, након чега предстоји ратификација повеље у националном парламенту.

Андре је указао на то да је приступање Србије тој повељи важно како за Србију, тако и за земље чланице јер се тиме географски употпуњује сарадња у области енергетике, и додао да је изградња нових електрана у Србији које мање штете животној средини потез који се цени у тој заједници.

Он је навео да је Енергетска повеља правно обавезујући документ који повезује енергетске политике Европе и Азије, а потписнице повеље су 54 земље света, међу којима су Аустралија, Турска, земље ЕУ и већина земаља Балкана.

Уговор о Енергетској повељи је дао смернице за креирање ширег европског енергетског тржишта и његово функционисање.

Овај уговор је мултилатерални споразум којим су обухваћени трговина, заштита инвестиција, правила о транзиту, енергетска ефикасност, као и правила о решавању спорова у овим областима. Уговор је ступио на снагу 1998. године, а до данас га је ратификовало 46 земаља. Стране уговорнице су све земље ЕУ, земље бившег СССР-а, земље централне и источне Европе, као и земље Азије и Пацифика.

Министарство рударства и енергетике, као надлежни државни орган управе за послове у области енергетике, присуствовало је 19. конференцији Енергетске повеље у Атини, 28. новембра 2008. године, и иницирало процес приступања Републике Србије Уговору и Протоколу.

Република Србија је данас формално-правно посматрач у Конференцији Енергетске повеље и њеним помоћним телима са жељом да што пре постане пуноправни члан.

Мерније Андре

Шкундрић је на данашњој конференцији саопштио да би споразум "Србијагаса" и руског "Гаспрома" о гасоводу Јужни ток могао да буде потписан на предстојећем скупу свих држава учесница у том пројекту.

Министар је навео да су нејасноће које су постојале између Бугарске и Русије рашчишћене током посете премијера Бугарске Сергеја Станишева Москви.

Он је указао на то да су премијери Русије и Бугарске Владимир Путин и Сергеј Станишев после јучерашњег састанка у Москви најавили да ће Русија и Бугарска у наредне две недеље потписати споразум о изградњи гасовода Јужни ток.

Шкундрић је истакао да су на тај начин практично створени услови за договор о потписивању споразума између компанија земаља учесница и руске компаније "Гаспром".

Министар је саопштио да је на прошлонедељном енергетском самиту у Софији закључено да би требало одржати састанак представника свих држава које ће учествовати у реализацији гасовода Јужни ток.

Према његовим речима, суштина тог састанка требало би да буде постизање договора о интензивирању свих потребних радњи на реализацији тог стратешког пројекта, који укључује и Србију.