Фото: Танјуг (архивски снимак)

Јеремић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" поновио да Србија сматра да је Приштина прекршила међународно право чином проглашења независности, и оценио да је Међународни суд правде најбоље место на којем се то доказује.

Он је подсетио на то да се Србија својим дипломатским наступом изборила за то да у том процесу на нашој страни активно учествују неке од најутицајнијих држава света, и истакао да након изрицања пресуде неће бити алтернативе повратку у процес.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Да ли је крајњи циљ Србије да се Приштина приволи да се врати за преговарачки сто:

– Да. Ми смо сада у ситуацији да власти у Приштини одбијају било какав дијалог о статусу. Од нас се тражи да прихватимо чин једностраног проглашења независности. То је за Владу Србије потпуно неприхватљиво и не верујем да ће било ко у Београду икада имати другачији став. Зато хоћемо да створимо околности у којима ће једино разумно решење бити статусни дијалог.

Постоји ли стратегија уколико пресуда не буде онаква какву Србија очекује:

– Ово је први пут да се пред Међународним судом правде оцењује легалност акта сецесије. Како суд буде овде одлучио, тако ће се ствари одвијати у будућности. Не могу да замислим 21. век у коме је акт сецесије остављен на слободну вољу етничким заједницама које сматрају да се њихова људска права на незадовољавајући начин третирају од стране престонице. То би био један веома нестабилан свет. Стога верујем да ће суд донети одлуку у корист очувања суверенитета и територијалног интегритета једне суверене демократске државе. Но, како било, нас обавезује пре свега Устав Србије. Али не бисмо у овај сложен и глобализован процес улазили да нисмо закључили да нам је највећа шанса за успех управо на терену међународног права.

Да ли ће пресуда суда, у случају да она буде у корист Приштине, обавезивати Владу у Београду да призна Косово:

– Влада у Београду неће признати Косово ни по коју цену све док је у овој земљи на снази демократски поредак заснован на Уставу Србије.

Европске интеграције Србије:

– До сада је морало да буде урађено више, али сам после састанка с европским званичницима у Бриселу одржаног у понедељак сигуран да понешто ипак може да се покрене с мртве тачке, иако се Унија суочава с озбиљним изазовима. Ово је јако тешко време за цео свет, па и за ЕУ. Ту пре свега мислим на последице економске кризе и нерешена институционална питања Уније.

Да ли би тај корак могао да буде успостављање безвизног режима путовања за грађане Србије:

– Врло је могуће да ће Комисија упутити званичан предлог Савету да се укину визе још пре краја чешког председавања и да се то онда спроведе у дело до краја године.

Црна Гора још нема свог амбасадора. Да ли је време да Београд направи први корак:

– У овом тренутку не постоји ништа што је на Србији да уради. Када је реч о процесу одабира новог представника црногорске власти у Београду, лопта је на њиховом терену. Ми свакако нећемо никог звати, то није у складу с дипломатском праксом.

У чему је разлика између Црне Горе и, рецимо, Македоније, чији је амбасадор за Ускрс добио агреман? Или Хрватске, са којом Србија отопљава односе, а та земља такође је признала Косово:

– Македонија је име амбасадора предложила пре два месеца и ми смо, након пажљиво спроведене процедуре прописане законом, одлучили да дамо агреман. Ми све третирамо једнако, у складу с нашом државном политиком и односом тих земаља према нама. Нажалост, неки суседи су се према Србији понели на начин који не можемо да доживимо као пријатељски, и то не само када је реч о Косову. Упркос томе, наставићемо да чинимо све да односи буду најбољи и да градимо везе у простору у коме не постоје размимоилажења, уз пуно поштовање државних интереса ове земље.