Калановић је, образлажући предлоге поменутих закона у Скупштини Србије, истакла да су то проевропски прописи који би требало да допринесу смањењу велике стопе незапослености у Србији.

Она је навела да број незапослених у Србији износи приближно 758.387, од чега у Београду 98.410, Војводини више од 190.000, а у централној Србији приближно 460.000.

Такође, Калановић је рекла да је суштински незапослених у 2006. години било 21,6 одсто, 18,8 одсто у 2007, а прошле године 14,7 одсто, и додала да Србија припада реду европских земаља са највећом стопом незапослених, али да није у групи најугроженијих.

Према њеним речима, закон о запошљавању утврђује национални акциони план који доноси Влада на годишњем нивоу и садржи годишње циљеве и приоритете, програме и мере, али и изворе финансирања политике запошљавања.

Калановић је објаснила да закон обухвата низ мера активне политике запошљавања и уводи флексибилне активне мере запошљвања које се доносе сваке године, у складу са потребама тржишта, као и учешће свих социјалних партнера.

Она је рекла да ће бити успостављен и систем за праћење активних мера запошљавања на крају године, а предвиђено је и подношење тромесечних и годишњих извештаја ресорном министарству.

За разлику од досадашњег закона, нови закон уводи стимулативне мере за активно тражење посла, а за те намене у овој години планирано је 3,5 милијарди динара, као и 20 милијарди за новчану надокнаду незапосленима, указала је она.

Према њеним речима, закон предвиђа и већа средства за обуку, преквалификацију, доквалификацију, субвенције за запошљавање и подршку самозапошљавању.

Калановић је навела да је један од подстицаја запошљавању и редукована висина и дужина трајања новчане накнаде за случај незапослености, али је истовремено предвиђен и подстицај за кориснике новчане накнаде који се запосле пре рока.

Она је објаснила да је према предложеном закону током првих 12 месеци од увођења у евиденцију Националне службе за запошљавање одговарајуће запослење за незапосленог запослење у оквиру стеченог образовања.

По истеку тог рока одговарајућим запослењем сматра се и запослење на нижем нивоу у оквиру исте или сродне врсте образовања, при чему се узимају у обзир искуство незапосленог и стање на тржишту рада, додала је Калановић.

Она је објаснила да је Предлог закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом потпуно нов, рефомски и проевропски документ који треба да допринесе већој економској самосталности особа са инвалидитетом.

Према њеним речима, тачних података о броју особа са инвалидитетом нема, али се процењује да их у Србији има приближно 700.000, при чему је само 21.000 њих у радном односу.

На евиденцији Националне службе за запошљавање пријављено је 22.464 особа са инвалидитетом, од чега седам одсто има високо образовање, рекла је Калановић и додала да је циљ доношења овог закона повећање запослености особа са инвалидитетом, подизање стандарда њиховог живота, као и побољшање услова за друштвену интеграцију.

Она је навела да закон предвиђа утврђивање статуса и процену радне способности особа са инвалидитетом са једне, а подстицајне мере за послодавце са друге стране, уз низ мера и активности за професионалну рехабилитацију.

Калановић је рекла да је предвиђена и обавеза послодавца да запосли одређени број особа са инвалидитетом, да учествује у финансирању тих особа у другим предузећима, или да уплати пенале у буџетски фонд за рехабилитацију и запошљавање.