У том здравственом центру данас је свечано обележен завршетак радова на пројекту тог система, који се претходне две године реализовао у оквиру пројекта Министарства здравља и Светске банке "Развој здравства Србије".

Милосављевић је прецизирао да је у тај пројекат уложено приближно 600.000 евра, које су уз помоћ Светске банке обезбедили Министарство здравља, општине из Колубарског управног округа, Републички завод за здравствену заштиту Србије и други.

Он је указао на то да је Светска банка кредитом који је одобрен 2002. године у вредности од 20 милиона долара, уз додатна средства из буџета Србије која су ту суму повећала на 20 милиона евра, помогла обнову здравственог система у Србији.

Милосављевић је оценио да је изградња јединственог информационог система део "Коридора 10 у здравству Србије", и објаснио да су у његовом средишту од данас само пацијенти, о којима се, захваљујући овом систему, уносе сви подаци.

Он је прецизирао да се они односе на прегледе, јављања лекару, успостављање дијагнозе, лечење, утрошак лекова, лабораторијске анализе и слично, што све доприноси повећању ефикасности лечења и лакшем успостављању дијагнозе.

Министар је подсетио на то да су болнице у Зрењанину, Краљеву, Врању и Ваљеву изабране за пилот пројекат "болница 21. века", које су у Србији могуће захваљујући не само новцу већ и знању и ентузијазму лекара, сестара, фармацеута, биохемичара, стоматолога и осталих запослених у здравству.

Према његовим речима, Ваљево је испред свих, што је и очекивано, а слично је и у Краљеву, док је у Зрењанину својевремено започета предимензионисана болница.

Он је додао да Врање, у ком је привреда до 2000. године била међу најбољим у Србији, још нема болничку зграду, као ни централно снабдевање гасом или централну интензивну негу.

Он је је као потврду успешности реформи у здравству навео податак да је број постеља смањен за 20 одсто, али да је при том ефикасност побољшана за 13 одсто.

Милосављевић је истакао да предстојећи послови подразумевају и развој јединственог информационог система, и указао на то да би била велика заблуда да се здравство сматра само потрошњом.

Он је нагласио да је здравство делатност која треба да покаже одрживост економског развоја Србије у наредним годинама, уз све уштеде које су могуће и којих ће сигурно бити.

Министар је указао на то да права пацијената неће бити смањивана и да се, бар у првом тренутку, лекови на позитивној листи неће смањивати, и додао да је у здравству Србије запослено 140.000 људи, што значи да од те делатности живи приближно 500.000 здравствених радника, немедицинског особља и чланова њихових породица.

Милосављевић је најавио нову подршку Светске банке за пројекте "Развој здравства Србије 2" и наставак енергетске обнове постројења у здравственим установама, будући да су та два пројекта оцењена најбољим.

Он је такође најавио и скору набавку најмодернијег скенера и магнетне резонанце за Инстут за мајку и дете у Београду.

Ваљевски здравствени центар је средствима донација, локалне заједнице и сопственим приходима набавио и умрежио приближно 800 рачунара, тако да су у јединствени информациони систем укључени и сви домови здравља у шест општина Колубарског округа – Ваљеву, Љигу Убу, Мионици, Лајковцу и Осечини.

Тај систем повезан је с центром у Београду тако да је електронска размена информација веома брза и ефикасна, а стручни консултанти из клиничких центара Србије сада не долазе у Ваљево, јер је омогућена размена података на даљину.

Болница у Ваљеву опремљена је и савременим апаратима, тако да су снимања ултразвуком, скенером или магнетном резонанцом део свакодневних процедура, које користе и пацијенти из околних округа западне Србије.