Ивана Дулић-Марковић

Дулић-Марковић је истакла да су сунцокрет и кукуруз такође у одличном стању, па се очекује једна од најбољих берби кукуруза у претходиних 10 година, при чему би принос кукуруза требало да премаши шест милиона тона, од чега ће моћи да буде извезено више од милион тона.

Она је истакла да је цена кукуруза висока, првенствено због прошлогодишње суше, па је ради снижења цене омогућен бесцарински увоз.

"Након жетве очекује се велики пад цене, што је заправо и логично", нагласила је Дулић-Марковић у интервјуу националној новинској агенцији.

Одговарајући на питање какви проблеми постоје у реализацији договора представника Владе Србије и Удружења произвођача јагодичастог воћа Србије који је постигнут 29. јула, министар је навела "да је крајње време да сви схвате да се од 20 ари малина не може живети".

Она је нагласила да произвођачи воћа морају да схвате неминовност удруживања, јер ће тако моћи да опстану, а заједничким наступањем на врло конкурентном тржишту, заједно и са хладњачарима, моћи ће да обезбеде бољи пласман и вишу цену.

"Проблем је у томе што Чиле може да у току једног дана у Европу допреми лепо запаковану свежу малину, док ми, који смо на 200 километара од Европске уније, немамо капацитете да то урадимо, као и у томе што је малина из Пољске и даље јефтинија од наше", објаснила је Дулић-Марковић.

Она је рекла да има покушаја да буду обезбеђени услови да и произвођачи набаве хладњаче да би на тај начин затворили круг производње и уверили се у то да малине не могу да продају по цени коју су они замислили.

Подсећајући на то да је произвођачима остало "врло мало времена да се уклопе у европске стандарде паковања и продаје малине", министарка је нагласила да је "потребно порадити мало и на маркетингу производа, а не само на квалитету, који је и те како важна компонента у читавој причи".

Дулић-Марковић је, коментаришући најновија поскупљења млека, шећера и
неких других прехрамбених артикала, истакла да сматра да је "то генерално последица неизграђеног тржишта".

Она је оценила да код нас "тржиште још не функционише на прави начин, не примењује се закон о монополу, па тако неизграђено тржиште не може да се предвиди и контролише, јер не постоје механизми и зато се јављају таква искакања као што је, на пример, шећер".

Што се тиче исплате преузете пшенице, министарка је саопштила да уплата премије за ускладиштену пшеницу тече континуирано према приспелим захтевима и да је то за сада приоритет Министарства у исплати.

Саопштавајући податке о регистрацији пољопривредних газдинстава, она је подсетила на то да је до сада регистровано приближно 45.000 газдинстава, од којих је 28.000 поднело захтеве за краткорочне кредите у укупном износу 1,7 милијарди динара.

"Та линија је за ову годину истрошена, тако да нам остају линије за дугорочне кредите и Министарство је учинило све да омогући пољопривредницима што лакшу процедуру одобравања кредита банака, Гаранцијског фонда и Фонда за развој", навела је Дулић-Марковић.

Према њеним речима, Министарство сматра да је "регистрација неопходна уколико желимо реформу система субвенција, или било каквог финансирања. Она је додала да би на тај начин постојао увид у то куда иде новац Министарства, и да ли средства заиста стижу до корисника, и подсетила на то да је регистрација и услов за добијање помоћи од ЕУ, као што је случај и са осталим земљама у окружењу које су тај процес завршиле до сада.

Говорећи о јесењој сетви, она је рекла да је намера Министарства била, када је реч о краткорочним кредитима доступним пољопривредним газдинствима у износу до 80.000 динара, да се та средства искористе за набавку одређеног репроматеријала.

"И ове године Министарство је променило паритете размене пшенице за вештачко ђубриво и утицало на то да на тржишту буду довољне количине ђубрива", изјавила је Дулић-Марковић, уз напомену да очекује да и у наредној години у буџету буде предвиђена ставка за регресирано ђубриво и гориво.

Када је реч о механизацији, она је нагласила да су у Министарству "свесни чињенице да имамо 425.000 трактора и 25.000 комбајна, који су стари и више од 20 година", због чега пољопривреда трпи губитке, као што је то случај у време жетве, када део рода остаје на њивама.

"Дугорочним кредитима предвиђена је и куповина механизације, али знамо да та средства нису довољна, јер нам је за несметан развој и кредитирање потребно 700 милиона до милијарду евра годишње, а сада располажемо са три пута мањом сумом", истакла је Дулић-Марковић.

Коментаришући приватизацију великих пољопривредних комбината, она је нагласила да "као део процеса транзиције, сви агрокомбинати треба да се приватизују, а конфисковано земљиште треба да се врати првобитним власницима или њиховим наследницима", и оценила да тај процес тече споро.

"Разлози су бројни, укључујући отпор институција и тешкоће у разјашњавању оригиналног власништва над земљом. Већина агрокомбината до сада је прошла кроз прелиминарну фазу приватизације, током које су се трансформисали у акционарска мешовита предузећа, при чему је држава остала већински власник акција", навела је министарка.

Она је истакла да су "агрокомбинати били делотворна, велика државна предузећа када је држава имала пресудан утицај на токове производа, а не тржиште", и навела да преласком на тржишну економију, многи од њих имају исте проблеме управљања, недостатка инвестиција и прекобројне радне снаге, проблеме који су притискали готово сва бивша државна предузећа".

Министарка је оценила да "постоји известан отпор према разбијању ових великих организација", које су "генерално знатно веће него већина комерцијалних фарми у западној Европи, чак до тачке неекономичности, па ће за успешну транзицију вероватно бити потребно стварање мањих јединица којима је лакше управљати".

"Генерално гледано, тренутно пољопривредни сектор у Србији није у стању да се укључи у равноправну утакмицу с конкуренцијом, првенствено у земљама ЕУ", нагласила је она и указала на то да је Србији изузетно "тешко да се такмичи и са земљама у окружењу услед нагомиланих проблема".

Дулић-Марковић је подсетила на ограничено функционисање тржишта, спору приватизацију, спор развој тржишне инфраструктуре, институција и организација, низак производни учинак на многим газдинствима, посебно приватним, због чега имплицитни циљ пољопривреде у Србији мора да буде то да постане конкурентнија.

Министарка је најавила да ће дугорочна стратегија ове привредне гране бити ускоро завршена и представљена јавности. Суштина је у томе да ће убудуће сваки сељак одлучивати о томе шта ће и где да посеје, а не да му држава и Министарство то одређују. Свако ће морати и да преузме одговорност и да сноси последице своје одлуке, а на нама је да обезбедимо системске услове, истакла је Дулић-Марковић.