Фото: www.blic.rs

Шутановац је, говорећи о уштедама у ресору одбране, оценио да је нужно редуковати школовање у иностранству, путовања, награде, смањити трошкове енергената, одрећи се неке опреме и зауставити поједине започете радове.

Министар је, наглашавајући да је професионализација Војске Србије најважнији приоритет, указао на то да је задатак завршетка професионализације био предвиђен са 2,4 одсто учешћа буџета Министарства одбране у бруто домаћем производу, које је за ову годину добило 2,1 одсто, што ће сада такође бити смањено и успориће тај процес.

Он је навео да се процес професионализације наставља фазно, и подсетио на то да је тренутно отворен конкурс за приближно 2.500 професионалних војника.

Шутановац је рекао да Министарство одбране нема сазнања о томе да може доћи до сукоба на југу Србије или на Косову иако, према процени војних служби, највећи безбедносни ризици долазе из тог правца.

Највише смо ангажовани у Копненој зони безбедности, као фактор стабилности и одвраћања од могућих инцидената, рекао је министар и указао на то да су Косовске снаге безбедности нови изазов за систем одбране.

Он је истакао да не мисли да на било који начин, у ширем контексту, 2.500 припадника Косовских снага безбедности и 800 у резерви може да угрози безбедност, али и поновио да било какво угрожавање Срба на Косову јесте угрожавање Србије.

Косово је црна рупа организованог криминала. Ситуација у којој се формирају снаге безбедности које треба да личе на неку паравојну формацију, а да при томе немају могућност привођења криминалаца, јесте нелогична, навео је Шутановац.

Говорећи о пријему Хрватске и Албаније у НАТО, он је оценио да тај чин неће у безбедносном смислу утицати на Србију.

С друге стране, чињеница је да Хрватска већ има бенефите од приступања НАТО јер је несумњиво да су ЕУ и НАТО гарант стабилности коју инвеститори траже, указао је Шутановац и изразио жаљење због тога што Србија није остварила ни све могућности од Партнерства за мир.