Фото: Фонет

Јовановић је на конференцији "Безбедност у саобраћају" навео да је усаглашавање тог закона са прописима Европске уније трајало од 2003. године, и подсетио на то да су у изради учествовали сви заинтересовани субјекти – министарства, удружења и невладине организације.

Он је указао на то да је овај закон много строжи и репресивнији, и додао да су сви учесници у његовој изради постигли сагласност о томе да ће он испунити основни циљ, а то је смањење броја саобраћајних несрећа и погинулих.

Према његовим речима, нови закон смањује дозвољену брзину у насељеним местима са 60 на 50 километара на час, предвиђа забрану употребе мобилних телефона и антирадарских уређаја у аутомобилима, као и обавезно поседовање светлобојног прслука и употребу фарова дању.

Помоћник министра је навео да се уводи категорија "насилничке вожње”, која подразумева пролазак кроз црвено светло више пута, необазирање на пешаке, екстремно прекорачење брзине и претицање колоне возила.

Он је такође рекао да су законом предвиђене оштрије казне за возаче под дејством алкохола, па ће возач код којег буде установљено више од два промила алкохола у крви аутоматски бити кажњен са најмање 15 дана затвора.

Заменик начелника Управе саобраћајне полиције Бранимир Милетић изнео је податак да у саобраћајним несрећама у Србији погине 120 људи на милион становника, што је резултат који Србију сврстава у средње ризичне земље у односу на окружење и земље ЕУ.

Милетић је навео да у Хрватској, која има много мање становника од Србије, у просеку погине 150 људи на милион становника.

Он је саопштио и статистичке податке према којима се у Србији саобраћајне несреће у којима има погинулих дешавају најчешће недељом, да је најкритичнији период између 17 и 18 часова, да најчешће страдају особе старије од 65 година, као и да су алкохол и неприлагођена брзина најчешћи узроци удеса.