Милан Обрадовић и Снежана Маловић
	Фото: Фонет

Маловић је на седници Одбора за правосуђе Скупштине Србије, која је одржана у Казнено-поправном заводу Забела код Пожаревца, навела податак да се до 2003. године број ухапшених особа у Србији кретао између 5.000 и 6.000 људи.

Она је указала на то да се у установама за извршење заводских санкција сада налази 10.500 особа, и додала да је од 2003. године годишња стопа раста броја лица лишених слободе већа од 10 одсто, док је укупно повећање у последњих пет година веће од 60 одсто.

Према њеним речима, са повећањем броја затвореника испољава се и један негативан тренд у популацији лица лишених слободе, као што је пораст броја тешких кривичних дела са елементима насиља, организовани криминал, све млађи починиоци кривичних дела и високо присуство болести зависности.

Такође, Маловић је навела да тренутни показатељи говоре о томе да је више од 60 одсто лишених слободе имало искуства са дрогом или су активни зависници, и додала да посебан проблем представља број запослених у служби обезбеђења јер је неповољнији у поређењу са другим развијеним затворским системима у Европи.

У нашој управи од укупног броја запослених само је 55 одсто запослених у стражи, а европска пракса је 80 одсто, прецизирала је Маловић и подсетила на то да је Стратегија за реформу система извршења кривичних санкција донета 2005. године и да је саставни део Стратегије реформе правосуђа.

Према њеним речима, да би реформа била успешно спроведена, неопходно је приступити планирању и изградњи нових смештајних капацитета, при чему објекти морају бити грађени према међународним стандардима, како у просторном, тако и у безбедносном смислу.

Маловић је навела да је Министарство правде приступило измени законске регулативе и пратећих подзаконских прописа који дефинишу рад система извршења заводских санкција.

Она је објаснила да је суштина измена закона у томе да се повећа ефикасност рада Управе за извршење заводских санкција, повећа степен безбедности установа и лица лишених слободе, као и увођење нових програма који ће омогућити већи степен интеграције у друштвену заједницу по истеку казне.

Маловић је напоменула и да се, у оквиру новог сета закона, налазе и нацрт закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала, као и нови закон о кривичном поступку.

Такође, она је рекла да је контрола рада Управе до сада обављана преко Одељења за надзор које представља интерну контролу, при чему ће формирањем комисије за екстерну контролу рада Управе бити обезбеђен независан надзор, а чланове те комисије предлагаће Одбор за правосуђе Скупштине Србије.

Истовремено, Маловић је навела да је Министарство анализирало рад свих затвора и да су утврђени пропусти, који су резултирали сменом управника КПЗ Забела Драгољуба Брајовића и начелника једне службе, а констатовани су и пропусти у јавним набавкама.

Она је подсетила на то да је смена управника уследила након његовог извештаја, на основу којег је, по одлуци Врховног суда Србије, пуштен на условни отпуст некадашњи заменик директора БИА Милорад Брацановић.

Маловић је објаснила да је Брацановић првостепеном пресудом осуђен на четири године затвора за непријављивање припремања извршења кривичног дела, а касније и учинилаца тог кривичног дела у случају убиства Ивана Стамболића и покушаја убиства Вука Драшковића у Будви.

После тога, уследиле су измене кривичног законодавства, па је Брацановићу смањена казна на две године, рекла је Маловић и навела да је та казна истицала 16. маја ове године, а да је Брацановић почетком марта пуштен на условни отпуст.

Она је истакла да је извештај управника затвора о Брацановићу показује нехатан однос јер је у питању осуђеник за организован криминал и додала да је тај извештај контрадикторан и у њему се не види да ли је у случају овог осуђеника успела сврха кажњавања.

Маловић је подсетила на то да је својевремено поднела и иницијативу за покретање поступка за разрешење судија Врховног суда Србије који су Брацановића пустили на условни отпуст и додала да министар правде има овлашћење за ту иницијативу.

Директор Управе за извршење заводских санкција Милан Обрадовић навео је да у Србији у 28 казнених установа казну издржава 10.526 људи, при чему је 20. октобра прошле године у српским затворима било 9.350 затвореника.

Обрадовић је указао на то да ће, уколико се настави пораст броја затвореника, бити неопходно да се изграде нови затвори.