Млађан Динкић

Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, објаснио да је од поменутог износа 3,1 милијарда из буџета, док је остатак обезбеђен из наплате раније одобрених кредита.

Он је навео да су конкурс објавили Министарство економије и регионалног развоја, Фонд за развој и Агенција за развој малих и средњих предузећа и предузетништва.

Према његовим речима, право да конкуришу имају предузетници и правна лица регистровани од 1. јуна 2008. године, а захтеви се подносе у Фонду за развој, или у једној од 31 експозитуре Агенције за мала и средња предузећа.

Динкић је објаснио да ће предност у добијању кредита имати предузетници млађи од 25 година који су прошли обуке самозапошљавања, као и предузећа чији су оснивачи млађи од 40 година.

Он је указао на то да је најнижи износ кредита без хипотеке 500.000, а највиши 1,3 милиона динара, да је годишња каматна стопа један одсто, а рок отплате од три до пет година, са почеком од годину дана.

Кредит за који се тражи ручна залога на опрему враћа се у динарима на свака три месеца, а рата је везана за евро, док ће кредити за предузећа бити одобравани у максималном износу од 2,5 милиона динара и за њих је потребна хипотека и истом износу као и вредност кредита, прецизирао је потпредседник Владе.

Према његовим речима, кредити са хипотеком или без ње не могу се користити за примарну пољопривредну производњу, изградњу инфраструктуре, трговину, куповину путничких возила и организовање игара на срећу и лутрија.

Динкић је истакао да је процењено да би на основу тих позајмица могло да се запосли 9.000 радника, и указао на то да су кредитима који су одобрени у протекле две године у вредности од 4,7 милијарди динара отворена 3.783 предузећа и запослено 12.365 радника.

Он је навео да су кредити за покретање бизниса једна од антирецесионих мера које спроводи Влада Србије, и најавио да ће Министарство економије и регионалног развоја до краја ове недеље припремити нове мере за ублажавање последица светске економске кризе.

Министар је додао да ће се те мере односити на пребијање дугова јавних и приватних предузећа према држави и између себе.

Мултилатерална компензација требало би да се спроводи у три круга – у првом би се пребијали дугови јавних предузећа према држави, у другом јавних предузећа према приватним фирмама и у трећем између приватних фирми, објаснио је Динкић и додао да би те мере могле да буду у примени крајем марта или почетком априла.

Потпредседник Владе оценио је на конференцији и да је разговор са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) о стенд-бај аранжману важан, али не и пресудан за одговор Србије на економску кризу.

Он је указао на то да је тренутно најважније да Србија побољша ликвидност приватног сектора и најавио да ће гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић у наредном периоду разговарати са страним банкама и међународним кредиторима о рефинансирању кредита који су дати фирмама у нашој земљи.

Динкић је објаснио да је кредитни аранжман са ММФ-ом неопходан само за јачање девизних резерви земље и да је он важан пре свега због тога јер је предуслов за добијање макроекономске помоћи од ЕУ, али и додао да ту помоћ можемо очекивати тек у децембру ове, или почетком наредне године.

Он је указао на то да је равнотежна платнобилансна позиција земље најважнија у овом тренутку и да је за то потребно одржавање спољне и унутрашње ликвидности земље.

Динкић је саопштио да су се несумњиво побољшали буџетски приходи у марту, по основу наплаћивања акциза, али и истакао да је сигурно да ће Србија морати да смањи расходе.

Држава Србија је у претходним годинама прекомерно трошила и потрошња треба да буде смањена. Питање је шта у условима кризе може да се смањи. Нема простора за смањење плата и пензија, навео је министар и додао да није могуће ићи на повећање пореза.

Он је указао на то да ни смањење броја запослених у администрацији није добро решење за смањење јавних расхода јер би се проблем само прелио на приватни сектор.

Када је реч о запошљавању у државним институцијама, потребно је, пре свега, забранити запошљавање на одређено време без сагласности Министарства финансија, оценио је Динкић и додао да, за сада, не постоји контрола запошљавања на тај начин.