Лучић је на Националној конференцији посвећеној акредитацији услуга за старе у Геронотолошком центру Београд подсетила на то да се ресорно министарство од 2002. године определило за развој отворених облика заштите старих, и додала да је због тога неопходно увести и систем провере квалитета тих услуга.

Министарство планира да средином године заврши прву верзију новог закона о социјалној заштити, навела је Лучић и указала на то да ће искуства провере квалитета и акредитације на пилот пројекту у Крагујевцу бити увршћена у тај правни акт.

Она је оценила и да без заокруженог регулаторног система нема повећања квалитета социјалних услуга.

Координатор јединице за мониторинг и евалуацију Лидија Козарчанин истакла је да је током годину дана контрола услуга и установа социјалне заштите Крагујевца изграђен квалитетан модел процеса акредитације, који корисницима гарантује одређени квалитет.

Акредитација представља акт који се додељује пружаоцу услуга а којим се услуга укључује у јавни систем понуде социјалне и здравствене заштите, објаснила је Козарчанин и додала да изграђени акредитациони модел представља интегрисан систем и контроле и оцењивања, који даје резултат који се може и нумерички изразити.

Координатор мрежа институција и служби за заштиту старих особа у Крагујевцу Весна Димитријевић прецизирала је да се од 2002. године систем социјалне заштите у том граду развијао кроз три интегрисане ванинституционалне услуге, а то су нега за старе, дневни боравци и клубови за старе.

Димитријевић је истакла да је приоритет социјалне заштите старих пружање услуга и помоћи у њиховим домовима, а као посебан успех пилот пројекта издвојила је његову одрживост.

Према њеним речима, у пројекат је укључено приближно 450 корисника, а службе ће наставити да унапређују услуге како би покриле читаву територију града.

Она је објаснила да екипу која обилази кориснике чине социјални радник, лекар, медицински техничар и геронто-домаћица, и додала да се на тај начин излази у сусрет свим потребама корисника.

Успех интегрисаних услуга може се најбоље сагледати кроз пораст броја корисника, којих је 2002. године у Крагујевцу било приближно 60, док их је крајем 2008. године било чак 450, закључила је Димитријевић.