Београд, 26. фебруар 2009. године – Министар просвете у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић најавио је данас да ће у априлу почети нови циклус
ПИСА тестирања за приближно 6.000 ученика у више од 150 школа у Србији, који ће трајати шест недеља.
 |
Божидар Ђелић и Жарко Обрадовић |
Фото: Танјуг |
Обрадовић је отварајући конференцију ”Ка квалитетнијем образовању у Србији – допринос ПИСА испитивања" навео да ће тестирање обухватити ученике старости 15 година, и изразио уверење да ће то бити прилика за унапређење образовног система у Србији.
То је могућност и да сагледамо где смо у односу на Европу и свет и још боље се припремимо за наредни циклус тестирања 2012. године, оценио је министар и додао да је циљ Министарства просвете да образовање у нашој земљи буде што ефикасније и уз што мање оптерећења за буџет родитеља.
Он је указао на то да су важни и мотивисаност наставника и ђака, као и безбедно окружење у школама, и навео да ће унапређењу система допринети законодавна активност, при чему ће ускоро бити израђени нови закони који уређују област издавања уџбеника, предшколског васпитања и студентског стандарда.
Обрадовић је подсетио на то да је ПИСА међународно истраживање које треба да покаже у којој мери образовање у конкретној држави успева да обезбеди одговарајуће услове ученицима за то да развијају функционалну писменост.
Потпредседник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић подсетио је на веома лоше резултате који су ђаци из Србије постигли на ПИСА тестирању које је одржано 2006. године, према којима је наша земља била 41 од 57 земаља.
Ђелић је као поражавајући податак навео то што су ђаци у Србији функционално два пута неписменији од својих вршњака из Европе и света.
Он је рекао да ПИСА тестирање обухвата разумевање прочитаног, математичку и научну писменост, и подсетио на то да су у све три области на тестирању 2006. године ђаци у Србији били испод просека.
Конференцију су организовали Министарство просвете, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).