Фото: Танјуг

Ђелић је, представљајући извештај о спровођењу Националног програма интеграције Србије у ЕУ на седници Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, подсетио на то да је од јула до децембра прошле године наша земља усвојила 29 одсто планираних прописа који су усклађени са европским законодавством.

Он је оценио да је то велики напредак, с обзиром на то да је од 2003. до 2008. године усклађеност домаћих са европским прописима износила тек 24 одсто.

Потпредседник Владе Србије подсетио је на то да је било планирано да у другој половини прошле године буду усвојена 64 закона из европске агенде, од којих је Влада утврдила 49, а парламент усвојио 17.

Он је указао на то да је у усклађивању законодавства највећи притисак у протеклом периоду био на министарствима финансија, пољопривреде, шумарства и водопривреде, инфраструктуре, правде и животне средине и просторног планирања, која су на том пољу највише и урадила.

Ђелић је истакао да је циљ Националног програма интеграције Србије у ЕУ да до 2012. године Србија у техничком смислу потпуно усклади законски оквир са законодавством Уније.

Према његовим речима, усклађивање законског оквира је један од начина да Србија ојача конкурентност своје привреде, при чему је капацитет Скупштине Србије од прворазредног значаја за испуњавање тог програма.

Потпредседник Владе је изразио наду да ће парламент након промене Пословника о раду брже усвајати неопходне законе, и подсетио на то да Србија од 30. јануара ове године једнострано примењује Споразум о стабилизацији и придруживању, и да су губици од царина због његове примене мањи него што се предвиђало.

Он је истакао да је питање либерализације визног режима питање техничке природе, за разлику од одмрзавања Споразума о стабилизацији и придруживању, где постоје политички услови.

Ђелић је нагласио да је Влада Србије усвојила цео пакет закона потребан за стављање Србије на белу шенген листу, и додао да ће се они наћи на дневном реду прве редовне седнице парламента у марту.

Према његовим речима, очекује да се у четвртом кварталу ове године ЕУ донесе одлуку о стављању Србије на белу шенген листу.

Потпредседник Владе је новинарима у Скупштини Србије после седнице Одбора рекао да има простора за додатно задуживање Србије, с обзиром на то да је наша земља, са учешћем јавног дуга у бруто домаћем производу мањим од 25 одсто, ниско задужена.

Он је прецизирао да је једно од мерила за улазак у даље финансијске европске интеграције то да учешће јавног дуга у БДП-у не премаши 60 одсто, и указао на то да неке земље, као што је Мађарска, имају дуг од 100 одсто БДП-а.

Ђелић је поновио да наша земља има простора да се задужи, а да то не угрози њену ликвидност, али је истакао да тај простор није велик и да износи три до четири милијарде евра.

Према његовим речима, додатно задуживање не би смело да оде на текућу потрошњу, односно у плате и пензије, већ у пројекте који ће унапредити стање у нашој држави као што су Коридор 10, железница, локална инфраструктура и подршка извозницима.

Влада Србије чини све што је у њеној моћи да не уђе у рецесију, истакао је Ђелић и подсетио на пакет мера за подстицање ликвидности и инвестиција у привреду, као и повољне потрошачке кредите.

Он је навео да треба сачекати долазак Мисије ММФ-а у Србију половином марта, када ће бити познате све координате које се тичу привредног раста и јавних финансија Србије, као и додатне подршке коју можемо добити од те међународне финансијске институције.