Фото: Танјуг

Ђелић је на округлом столу о перспективи јавних предузећа у Србији, одржаном у хотелу "Хајат" у Београду, истакао да јавна предузећа морају бити важан део борбе против економске кризе и један од главних покретача привреде, и навео да држава мора ојачати и професионализовати надзор над њима.

Он је оценио да је за земљу боље да се задужи, него да прода јавно предузеће "Телеком Србија" како би попунила буџет, и указао на то да је та компанија сада у фази експанзије због чега продаја само због попуњавања буџета није у интересу српске привреде.

Према његовим речима, држава је спремна да приватизује "Јат ервејз" и опредељење је да се иде на тендерску приватизацију "Галенике", док ЕПС треба да остане у државном власништву и може да има стратешке партнере.

Потпредседник Владе навео је да са сваким јавним предузећем треба потписати трогодишњи споразум да би се тачно утврдило колико дивиденди држава очекује од тих предузећа.

Ђелић је подсетио на то јавна предузећа у Србији поседују укупно 45 одсто имовине српске привреде и остварују приближно 17 одсто укупних прихода, при чему у њима ради 15,6 одсто од укупног броја запослених у Србији.

Према његовим речима, од 2001. године за јавна предузећа обезбеђено је више од две милијарде евра донација и више од три милијарде за кредите, од чега је пола милијарде остало да се повуче.

Потпредседник Владе указао је на то да јавна предузећа представљају добар део наше реформе и европских интеграција, али да се још много тога мора учинити у процесу њихове трансформације и реструктурирања.

Пракса у бившим транзиционим земљама показује да су захваљујући активној политици државе нека јавна предузећа постала регионални и европски лидери, као што је чешки "Чез" и мађарски "Мол", рекао је Ђелић.

Он је навео податак да поред 17 великих јавних предузећа у Србији постоји 485 локалних јавних комуналних предузећа, која имају знатан потенцијал и којима је неопходно посветити већу пажњу.

Потпредседник Владе је у паузи овог скупа изјавио да се 10. марта очекује долазак Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у нашу земљу, када ће Влада размотрити буџетске резултате и обим ребаланса буџета.

Ђелић је рекао да ће то омогућити да веома брзо добијемо додатну подршку те међународне финансијске институције, која је нужна да бисмо добили нову подршку Светске банке и Европске комисије (ЕК).

Он је навео да су ММФ, Светска банка и ЕК партнери који ће Србији омогућити да ову годину преброди без ширења неликвидности, и указао на неопходност штедње у држави на свим нивоима, при чему ће се ефекти те штедње видети у ребалансу буџета.

Потпредседник Владе подсетио је на спремност ЕУ да помогне државе централне и источне Европе у време економске кризе, и додао да Србија и земље западног Балкана треба да ураде све како не би биле заборављене у том плану.

Ђелић је изразио очекивање да ће Србија до 2. априла, када се очекује састанак групе двадесет најразвијених држава света, имати конкретне механизме подршке нашој земљи.

Он је подсетио на кључне инструменте помоћи институција ЕУ нашем буџету, као што су претварање претприступних фондова у помоћ буџету и повољан зајам у износу од приближно 400 милиона евра у форми макроекономске подршке буџету.

Према његовим речима, ту припада и помоћ Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, а постоји и четврти начин, а то је помоћ Европске централне банке банкарском систему у Србији и другим земљама западног Балкана.