Помоћник министра просвете и директор јединице за имплементацију овог Програма Габриела Братић подсетила је на то да је Европска унија, преко Европске агенције за реконструкцију, обезбедила 13 милиона евра, и најавила да ће реализација програма трајати до 18. августа 2005. године.

Према њеним речима, у програм је укључено 50 школа из пет области рада, које ће, према проценама, у наредним деценијама имати важну улогу у развоју Србије (област електротехнике, машинства, грађевине, пољопривреде и здравства). Она је додала да ће још пет стручних школа у градовима у којима се очекује или планира поновно покретање индустрије добити подршку за организовање континуиране обуке одраслих.

Братић је навела да су у оквиру Програма реформе израђени нови наставни програми за двадесет профила у трогодишњем и четворогодишњем образовању у пет подручја рада.

Једна од новина у наставним програмима је другачији однос теоретских предавања и практичне наставе, изјавила је Братић и прецизирала да ће у трогодишњим школама настава бити организована у сразмери 70 одсто праксе -30 одсто теорије, док ће у четворогодишњим школама тај однос бити 60 према 40. Она је указала на то да је обуку наставника за увођење новог програма до сада завршило више од 1200 наставника, и додала да је припремљен и посебан документ о Начину оцењивања у оквиру нових програма.

Приближно два милиона евра из овог Програма издвојено је за поправку 49 средњих стручних школа. Радови, који треба да почну за неколико дана, у већини школа обухватиће поправку кровова, електричних и грејних инсталација, као и замену столарије. Она је истакла да ће неке од школа у Војводини бити реконструисане по први пут у својој стогодишњој историји.

Опремање школа, за које је издвојено укупно 5,5 милиона евра, биће изведено у две фазе. У оквиру прве, у школама ће бити инсталирано 1200 рачунара са пратећом опремом, док ће у другој фази школе бити опремљене савременом опремом, специфичном за свако подручје рада.

Начелник за мрежу школа Радован Живков оценио је да је циљ ове реформе промена општег приступа настави, али и потреба да се користе активне методе, да се програм прилагоди ученику, као и да до изражаја дође индивидуализација.

Он је на данашњој конференцији указао на то да анализе конкурса за упис у средње школе говоре о томе да се ученици у избору школе, све више окрећу тржишним законитостима и могућностима да са занимањем које изаберу, касније успешно раде. Највеће интересовање владало је за занатске профиле, рекао је Живков, наводећи податак да је за занатски профил масера, за 40 места конкурисало 130 ученика.