Београд, 13. фебруар 2009. године – Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић потврдио је данас да ће Србија ове године сигурно поднети кандидатуру за чланство у Европској унији.
Јеремић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, на којој је представио извештај о досадашњем раду министарства на чијем је челу, рекао да ће кандидатура за чланство бити поднета највероватније још у току чешког председавања ЕУ.
Наставићемо интензивне контакте, али нећемо дозволити да нас било чија унутрашња политика успорава на европском путу, истакао је министар.
Он је најавио да ће наредне недеље разговарати са генералним секретаром Уједињених нација Бан Кимуном и шефом УНМИК-а Ламбертом Занијером о примени Плана генералног секретара светске организације од шест тачака.
Јеремић је прецизирао да ће се са Кимуном састати 17. фебруара, у Њујорку, а са Занијером два дана касније у Београду.
Он је поновио да Србија не подржава приступ Косова ниједној међународној финансијској институцији, али да неће блокирати његово чланство у регионалним и мултилатералним организацијама када је то под именом УНМИК Косово, и подсетио на то да је под тим именом прихваћено учешће Приштине у организацији ЦЕФТА.
Србија неће променити своју политику према Косову. Наставићемо да се боримо свим правним, политичким и дипломатским средствима за суверенитет и територијални интегритет наше земље, истакао је Јеремић.
Он је подсетио на то да је Београд нудио Приштини, као део пакета о статусу током преговора, одвојено чланство покрајине у међународним финансијским институцијама, и навео да је та понуда и даље на столу, али само као део пакета о статусу, који би подразумевао дугорочно решење прихватљиво за обе стране и решење потврђено у Савету безбедности Уједињених нација.
Јеремић је указао на то да су активности усмерене на одбрану суверенитета земље спољнополитички приоритет који је описан у делу извештаја који је поднео председнику и премијеру Србије који се односи на Косово и Метохију.
Министар је истакао да су у том делу описани и отпори које је Србија имала у борби за очување поретка и који су превазиђени, као и преглед напора које су Министарство спољних послова и Влада имали у преговорима око реконфигурације цивилне мисије у јужној покрајини.
У другом делу извештаја наведени су резултати постигнути у преговорима у оквиру европских интеграција, објаснио је Јеремић и додао да и даље велики број држава подржава Србију на том путу, али да ће основни циљ ове године бити испуњавање техничких услова за либерализацију визног режима са земљама ЕУ.
Он је истакао да добијање пуноправног чланства остаје централни стратешки приоритет Владе Србије и Министарства спољних послова, и навео да је резултат наших активности на том плану то да имамо снажну подршку Европског савета, али да она, на жалост, није комплетна, јер око тог питања није постигнут консензус.
Министар је указао на то да велики напредак представља то што је Србија добила такозвану "мапу пута" – списак ствари које треба урадити како би се реализовао безвизни режим са ЕУ, чиме је практично завршен посао дипломатије и сада је то више задатак Скупштине и Владе.
Према његовим речима, извештај говори и о регионалној сарадњи, која је доста нарушена одлуком појединих држава из суседства да признају независност Косова.
Кад је реч о Црној Гори, Јеремић је нагласио да је однос с том земљом најважнији у региону, али да је угрожен после одлуке Подгорице да призна независност јужне српске покрајине.
Грађани Србије и Црне Горе не осећају да је дошло до било каквог проблема. Црногорски грађани се школују на исти начин као и раније, имају исти здравствени третман, а ниво економских односа је чак и повећан, рекао је министар и додао да је једина битна разлика то што та земља нема амбасадора у Београду.
Јеремић је објаснио да се део извештаја односи и на допринос Министарства спољних послова у реализацији енергетског аранжмана са Русијом, који је врло повољан за Београд.
Он је посебно нагласио да су учињени значајни реформски кораци у самом Министарству, и прецизирао да је урађена нова систематизација, рационализована је дипломатско-конзуларна мрежа и усвојени су правилници о служби који предвиђају дисциплинске санкције, које дуго нису постојале у тој служби.
Према његовим речима, број запослених у Министарству смањен је за 20 одсто, док су, и поред великог броја путовања и интензивне дипломатске активности, знатно смањени трошкови рада.
Министар је рекао да је у извештају било речи и о проблемима, од којих је један и случај Миладина Ковачевића, српског држављанина против којег је подигнута оптужница у САД због туче и наношења повреда, а који је побегао из те земље уз помоћ запослених у Конзулату Србије.
Овај инцидент је озбиљно нарушио углед наше земље у иностранству. У то су директно били укључени запослени у Министарству спољних послова, који су, наравно, на најдрастичнији начин санкционисани – више нису запослени у Министарству, а против њих се води и кривични поступак, додао је Јеремић.