Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

Добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ:

– Потпуно је јасно да Србија не може формално добити статус кандидата све док се Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) не примени у пуној снази, а до тога ће доћи после завршетка сарадње с Хашким трибуналом. Независно од тога, аплицираћемо за чланство у ЕУ, то је важан политички чин, о томе смо разговарали са колегама из региона пре неколико дана у Београду. Нећемо престати да све време радимо оно што је само на нама, укључујући остварење амбициозног задатка који смо сами себи задали, а то је усвајање 200 "европских закона" годишње.

Извештај Владе Србије о напретку у процесу европских интеграција:

– На последњој седници Владе направљена је прва анализа рада у процесу европских интеграција на основу Националног плана интеграција (НПИ), документа који је усвојен у октобру 2008. Србија никада није урадила више на пољу усклађивања својих прописа са европским од онога што је постигнуто у протеклих шест месеци. То посебно важи за Владу, која је утврдила чак 49 од предвиђена 64 закона. На седници одржаној 5. фебруара усвојено је још пет закона са те листе. Дубоко сам уверен у то да ћемо до маја усвојити све законе са те листе. Наш веома амбициозни циљ је да до краја 2012. наши закони у потпуности буду усаглашени са законима ЕУ. Да бисмо га остварили, Влада и Народна скупштина морају предлагати и усвајати отприлике 200 "европских закона" годишње и зато ће промена Пословника о раду парламента бити драгоцена. НПИ је ту да непристрасно проверава наш колективни напредак. Под великим оптерећењем су била и много тога су урадила министарства финансија, правде, пољопривреде, шумарства и водопривреде, инфраструктуре, животне средине. Остала су имала мање посла или су мање урадила. Велики проблем је и мањак људи квалификованих за овај посао. Довољно таквих кадрова нема ниједно министарство, а нарочито она за пољопривреду и инфраструктуру. Промениле су се и околности у односу на оне када је НПИ писан, буџет је због кризе рестриктиван, мање је новца и могућности за нова радна места. Морамо да одредимо колико је нових људи потребно за послове европских интеграција, какви су нам профили потребни, колико кадрова морамо да преквалификујемо, колико мора да иде на обуку, што овде у Србији, што у институцијама ЕУ и земаља чланица. Тај фамозни српски административни капацитет, за који за сада добијамо похвале, мора се даље и што брже градити.

Средства која ће ове године бити издвојена за послове у вези са интеграцијама:

– У нето износу нећемо имати већи буџет у односу на 2008. годину. Не верујем да ћемо моћи да запослимо више од неколико десетина нових људи. Очигледно ћемо морати да извршимо ребаланс постојећих ресурса. Очекујем да ћемо имати тачну цифру потреба и трошкова за отприлике два месеца. Знаћемо колико људи ради и које су додатне инвестиције могуће. Ове године ћемо морати да урадимо много више него прошле, са готово идентичним ресурсима. Ипак, такво стање неће моћи да траје у недоглед.

Када се може очекивати одговор Брисела на кандидатуру Србије, која ће бити поднета вероватно у априлу:

– Настављамо консултације око подношења кандидатуре јер је важно да тај чин, који је политичке природе, буде примљен са одобравањем у целој ЕУ. Нема много смисла да тражимо чланство ако нема јасне перспективе следећег корака. Свима је јасно да Србија не може добити званични статус кандидата све док ССП не буде примењиван у пуној снази бар неколико месеци. Да се не би губило време, ми смо већ кренули да примењујемо тај споразум, што је била снажна порука европским партнерима, која их је, како су ми сами пренели, импресионирала. Када се испуне политички услови да Савет министара ЕУ донесе формалну одлуку о примени ССП-а, ми ћемо већ имати акумулирано искуство примене, то јест бићемо земља која је спремна да буквално одмах добије статус кандидата. Влада је оформила све органе за праћење примене тог споразума. Ми смо у техничком, царинском, законодавном и институционалном смислу већ предузели све кораке предвиђене ССП-ом. Значи, покушавамо да максимално убрзавамо ствари, да не чекамо већ да грабимо напред. Оног тренутка када примена Споразума буде одблокирана, процес добијања званичне кандидатуре ће ићи веома брзо, јер ми нисмо чекали већ смо све кораке предузели раније. Наравно, остаје проблем сарадње с Хагом, то јест оцена главног тужиоца Сержа Брамерца да у потпуности сарађујемо с тим судом. Од тога ће зависити одговор Брисела.

Значај регионалне сарадње, па и сарадње са институцијама Косова, за европске интеграције:

– На недавно одржаном регионалном састанку представника земаља западног Балкана, овде у Београду, никаквог Косова није било и оно није ни поменуто. Фокусирали смо се на питања око којих можемо изградити консензус, што не значи да питање Косова не оптерећује наше односе са суседима који су га признали. Унутар ЕУ постоји консензус: европске интеграције Србије и решавање статуса Косова су два одвојена процеса.

Изјаве званичника из Брисела да би кооперативност Београда према питању Косова убрзала пут ка чланству у ЕУ:

– Европске интеграције нас никада неће довести до пузајућег признања независности Косова. Али ЕУ очекује од Србије да изврши унутрашње реформе и заврши сарадњу са Хагом, а када се говори о регионалној сарадњи може се само говорити о земљама чланицама УН, које све земље ЕУ признају, што наравно није случај са такозваним Косовом. Имали смо проблем у ЦЕФТА (Споразум о слободној трговини на Балкану), где је био покушај да се делегација и ознака Унмик/Косово, замени са Република Косово, и то без икаквих консултација са земљама чланицама Споразума. То није прихватљиво за Србију. На Влади смо постигли договор о томе да потпредседник Владе за економију Млађан Динкић пошаље писмо протеста председнику Комесаријата ЦЕФТА, да министар финансија Диана Драгутиновић пошаље протест шефу Унмика Ламберту Занијеру, а ја европском комесару Олију Рену. Спремни смо да разговарамо с колегама с Косова, али под окриљем Резолуције 1244 и само уз присуство Унмика. Од нас нико не може да тражи да успоставимо односе са самим собом, односно с нашом јужном покрајином.

Постоји ли опасност да ће се такве ситуације понављати:

– Не заборавите да је у ОЕБС потребан консензус за пријем нових чланица. У ЦЕФТА је такође потребно да се сви сложе да би неке ствари биле промењене. Разговарали смо са председником Регионалног савета за сарадњу у Сарајеву, који је под притиском неких земаља да промени начин на који Косово учествује у регионалним иницијативама и ми смо недвосмислено рекли да Србија не може да прихвати тако нешто. У европској политици је најважније бити стабилан и предвидљив партнер и да све решавате мирним начином. Србија је јасно ставила до знања да никада неће признати Косово зарад европских интеграција и то је свима јасно. Србија је веома важан део регионалних интеграција, тако да баш због питања регионалне стабилности они никакво признање Косова неће тражити од нас.

Да ли ће Косово у исто време када и Србија постати кандидат за чланство у ЕУ:

– За нас је валидна Резолуција 1244 Савета безбедности. Косово не признаје пет чланица ЕУ, а за напредак ка ЕУ било кога је потребан консензус, то смо и сами искусили.

Визна либерализација:

– Визна либерализација је технички процес који није оптерећен политиком. Чини ми се да се у последње време о европским интеграцијама превише размишља на лобистички начин. То нас одвраћа од рада на себи. А европске интеграције су у суштини питање дубоких реформи нашег друштва, за добро наших грађана и наше земље. Само тако се добијају и трајни успеси у односима са Бриселом.

Центар за популаризацију науке и технологије:

– Било је почетних неспоразума око идеје да се направи центар за популаризацију науке и технологије у једној од зграда Музеја 25. мај. Знам да су неки читаоци "Данаса" изразили забринутост и желео бих да разјасним ту ситуацију. Ни на који начин не желимо да укинемо било који део Музеја, нико неће дирати Кућу цвећа. Једна пространа зграда Музеја сада нема ни сталну поставку ни озбиљну посећеност. Највише људи је у ту зграду ушло када смо у њему прошле године организовали Фестивал науке. Према истраживањима јавног мњења, две трећине грађана се слаже са идејом да се тај комплекс ојача формирањем центра за популаризацију науке и технике. О томе сам разговарао с министром културе Небојшом Брадићем, као и са председником Србије Борисом Тадићем. Уверен сам да ћемо наћи прихватљиво решење за све. Наглашавам да ће Музеј Југославије опстати и да овом иницијативом не желимо да избацимо било кога или извршимо колективну амнезију.