Богдановић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да је спровођење тог плана предуслов стабилизације ситуације у покрајини.

Званични сајт Владе преноси овај разговор.

План од шест тачака:

– О том плану ћемо преговарати само са представницима УН, односно УНМИК-а и мисијом Еулекс, која је под окриљем ове организације, а са косовским институцијама можемо разговарати само око статусних питања. Главна тема разговора са шефом УНМИК-а Ламбертом Занијером, који ће ускоро доћи у Београд, односиће се на шест тачака како би предложени план Бан Кимуна почео да се спроводи на терену. Сматрам да је врло битно да што пре отпочну ти разговори јер је спровођење плана од шест тачака предуслов стабилизације ситуације на Космету, с обзиром на то да је доласком Еулекса у покрајину настала нека врста вакуума.

О најавама да је Београд спреман на преговоре са УНМИК-ом, али не и са представницима косовских институција:

– Не желимо да преговарамо са представницима институција које су једнострано прогласиле независност. Са Приштином можемо преговарати само о статусу. Уосталом, током преговора са УН о плану од шест тачака није ни било услова да у њима учествују и косовске институције. Ипак, да будем прецизнији, ми не бежимо од разговора са Албанцима, али само у оквиру Резолуције 1244 и са позиције статусне неутралности.

Теме о којима ће се разговарати:

– Преговараће се о највиталнијим питањима која се тичу Срба и осталих неалбанаца у покрајини: о полицији, царини, правосуђу, заштити верских и културних добара, о транспорту робе, односно о саобраћају.

Да ли је могуће поново преговарати о статусу покрајине?

– Статус у коме се Космет тренутно налази није и не може бити коначан. Пре свега зато што Савет безбедности није прихватио једнострано проглашену независност, као што ни скоро две трећине земаља у свету није то учинило. Дакле, питање статуса је отворено, а ми очекујемо да ће ти разговори, ако не раније, морати да се покрену након одлуке Међународног суда правде о нелегално проглашеној независности.

О чему ће се расправљати на седници СБ у марту?

– Ми смо инсистирали да та седница буде одржана јер сматрамо да Косовске безбедносне снаге, које су оформљене, нажалост, и подршком међународне заједнице, пре свега КФОР-а и НАТО, не могу допринети стабилности ситуације на терену. Не можемо очекивати да ће они чувати Србе. Познато је да се залажемо и да се изврши демилитаризација покрајине, у којој, по проценама међународних организација, има више од 400.000 дугих цеви и бројног другог наоружања, које у кризним ситуацијама увек може бити употребљено против Срба. Мислим да је у питању довољно разлога да СБ донесе одлуку да су КБС непожељне.

Да ли је апел Србима да се не пријављују за учешће у овим снагама уродио плодом:

– Министарство нема податке о томе да се било ко од Срба пријавио за учешће у КБС, због чега сам уверен да је наш апел и те како имао резултата.

Сарадња локалних институција на Космету са Еулексом:

– Еулекс јесте одлуком Владе Србије прихваћен на територији Косова, али и тада смо истакли да однос и сарадња зависе пре свега од понашања нове мисије на терену. Дешавања на северу Космета када су Срби били на мети напада не могу служити на част Еулексу.

Да ли ће се повећати број земаља које признају независно Косово након резолуције Европског парламента:

– Резолуција Европског парламента, којом се чланице ЕУ које нису признале независност Косова позивају да то учине, потпуно је неприхватљива и у супротности је са међународним правом и Уставом. Домаћи државни званичници ће својим дипломатским и политичким активностима наставити да делују кроз конструктиван дијалог, у циљу заштите суверенитета и територијалног интегритета Србије.

Резултати истрага о ненаменском трошењу буџетских средстава:

– Покренули смо истраге о трошењу тих средстава, али то није нешто што се може урадити брзо. Успоставили смо инструмент контроле трошења средстава у готово свим локалним самоуправама, а позвали смо и остала министарства да то учине у својим областима. Желимо да ставимо тачку на могућност да неко присваја веће плате, а неко мање и, што је је најбитније, да проверимо где иде и како завршава новац који последњих десет година шаљемо на Космет.