Милосављевић је на јавној расправи о том документу, одржаној у Привредној комори Србије, најавио да ће нацрт тог закона сутра у Бриселу бити на још једној значајној провери код европског комесара за конкуренцију и стручњака ЕУ који се баве заштитом конкуренције.

Он је рекао да би идуће недеље Нацрт закона требало да буде прослеђен министарствима, законодавству и Комисији за заштиту конкуренције на добијање закључног мишљења, у зависности од чега се може очекивати да до краја прве половине ове године Скупштина усвоји тај документ.

Намера Министарства трговине и услуга јесте да заштити интересе и државе и тржишних слобода у Србији, истакао је Милосављевић и додао да се један део досадашњих примедби стручне јавности, научника и професора на тај нацрт закона односи на прецизирање појашњења тумачења.

Други део замерки, према његовим речима, односи се на дефинисање релевантног тржишта, било тржишта производа било географског релевантног тржишта, и на томе се још ради, при чему се, уз примену европских стандарда, води рачуна и о реалном стању у Србији.

Трећи део примедби односи се на процесе пред Комисијом за заштиту конкуренције и на то да ли ће, уколико се утврди злоупотреба доминантног положаја, казна бити у висини од један до десет одсто годишњег промета предузећа, као што је био првобитни предлог, или од нула до десет одсто, као што је сада предложено, указао је министар.

Он је истакао да је некада и тих минималних један одсто јако много, и нагласио да ни Комисија ни Министарство немају намеру да затворе неко предузеће уколико је можда направило грешку, него да помогну да им се не деси стечај или банкрот и да у неком будућем периоду исправе те грешке.

Министар је навео да је било примедби и на висину промета везаног за потребу обраћања Агенцији за давање сагласности за концентрацију, када, на пример, једна фирма преузима другу.

Милосављевић је рекао да је ту првобитни предлог са 10 милиона повећан на 20 милиона евра промета и да се односи на већа предузећа, док су мале фирме ослобођене.

Он је новинарима после јавне расправе у ПКС рекао да се ефекти економске кризе пре свега манифестују у смањивању тражње на тржиштима земаља ЦЕФТА, која су практично најзначајнија за извоз Србије.

Усвајањем програма и уредби о коришћењу подстицајних средстава, чинимо све да задржимо та тржишта и да помогнемо домаћој привреди, а исто тако да помогнемо потрошачима и у нашој и у тим земљама да наставе да купују производе из Србије, нагласио је Милосављевић.

Предстоји тешка, дуготрајна и неизвесна борба, али сам оптимиста и верујем у то да је ово што радимо у корист привреде Србије, истакао је министар и изразио наду да ће привреда успети да преброди кризу са минималним негативним последицама на укупне економске перфомансе, као и да ће стандард, куповна моћ грађана Србије и, пре свега, радна места бити очувани.

Он је објаснио да је посао Владе Србије да мере за сузбијање кризе учини оперативним, а то ће бити омогућено доношењем уредби на сутрашњој седници, и напоменуо да извозници апсолутно заслужују приоритет у коришћењу подстицајних средства.

Према његовим речима, за побољшање текуће ликвидности предвиђено је 40 милијарди динара из буџета и та средства могу да користе извозници и трговци, до годину дана, са каматом до шест одсто.