Милосављевић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да ће држава, уколико се појаве шпекулативни разлози, одговорити интервентним увозом јефтинијих артикала, и подсетио на то да је почетак ове године обележио раст цена нафте, нафтних деривата и акциза, али да иначе није било значајнијих корекција цена.

Он је указао на то да је једино цена меса повећана за 30 до 50 динара, али да је истовремено забележено и смањење цена млека и млечних прерађевина, и прецизирао да су све млекаре у Србији снизиле цену за 10 до 15 одсто.

Нека пекарска предузећа почела су да снижавају цене хлеба, навео је министар и додао да су "Исхрана" из Чачка и неке приватне пекаре, чланице Уније пекара, смањиле цену векне за три до четири динара.

Милосављевић је рекао да су у току разговори са Унијом пекара о јефтинијој цени хлеба за социјално најугроженије становнике, а да су цене брашна већ снижене за 15 одсто, као и цене тестенина, док су друге цене стабилне.

Он је указао на то да је одложено поскупљење гаса, струје и јавних комуналних услуга, и оценио да то представља допринос стабилности на тржишту.

Према његовим речима, нема објективних разлога за поскупљење свињског меса, а цена кукуруза, којег имамо из прошле сезоне приближно два милиона тона вишка, стабилна је и креће се између осам и девет динара.

Министар је оценио да у последњих 20 година паритет кукуруза и живе ваге свињског меса никада није био бољи, будући да је тај паритет један према осам до девет а са том рачуницом долази се до цене од 80 до 90 динара по килограму живе ваге, који се данас продаје од 140 до 170 динара.

Милосављевић је нагласио да се, према проценама, очекује пристојна година, јер су ове зиме временски услови позитивно деловали на ратарске, воћарске и повртарске културе.

Сада у Србији има најмање пола милиона тона пшенице тржишног вишка који слободно може да се извезе, између један и по и два милиона тона кукуруза, одличан род из прошле године соје, сунцокрета, док је једина култура која је мало подбацила шећерна репа, прецизирао је он.

Према његовим речима, и воћарске и повртарске културе родиле су у сасвим довољним количинама и заиста нема оправданих разлога за раст цена.

Уколико се појави шпекулантско понашање, уз оправдање кланичара и произвођача да нема свиња у тову, држава ће интервентним увозом набавити потребне количине по јефтинијим ценама, поновио је министар.

Он је навео да су, према статистичком уреду Европске уније – Еуростату, за пет основних пољопривредно-прехрамбених производа – хлеб и житарице, млеко и млечне производе, уље, шећер и месо, просечне цене у Србији за 27,1 одсто ниже у поређењу са просеком ЕУ.

Према тим подацима, у 2007. години месо у Србији било је за 30,7 одсто јефтиније од просека ЕУ, сир и јаја 6,4 одсто и хлеб за 36,1 одсто, док је само уље било скупље за 5,3 одсто, а тај однос није битно промењен ни у прошлој години, мада још нема званичних података, додао је Милосављевић.