Срећковић је рекао да ће почетак примене закона означити и суштински заокрет у политици према дијаспори, која ће добити прилику да се активније укључи у дешавања у Србији, али ће јој и Србија пружити подршку која је деценијама изостајала.

Јавна расправа је трајала два месеца, одржано је неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света, а радна верзија закона послата је на 2.400 адреса наших организација, удружења и угледних појединаца са позивом да се кроз конкретне предлоге непосредно укључе у креирање закона, навео је Срећковић.

Министар је нагласио да је пристигло и више од пет стотина конкретних предлога и многи су постали део нацрта закона.

Према његовим речима, најзначајније новине у односу на прву радну верзију закона усаглашене су са предлозима удружења и организација из дијаспоре, а односе се на састав и начин функционисања Скупштине дијаспоре, која ће први пут институционално повезати матицу и расејање.

Он је навео да ће Скупштину дијаспоре чинити 42 координатора дијаспоре са свих пет континената, које ће предлагати и бирати удружења и организације из расејања, а у раду Скупштине учествоваће и председник Србије, председник Владе, ресорни министри и представници Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Сталне конференције градова и општина и јавног сервиса.

Законом је предвиђено да Скупштина дијаспоре за праћење и решавање конкретних проблема формира економски савет, савет за статусна питања и савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта, истакао је министар.

Он је указао на то да је законом прецизирано да дијаспору чине сви држављани Републике Србије који живе у иностранству и припадници српског народа који живе у иностранству, а нису држављани Србије, независно од тога да ли су држављани неке друге државе или су апатриди, а државу Србију сматрају за своју матицу.

Закон је добио позитивно мишљење Канцеларије за европске интеграције и усаглашен је са свим међународним принципима и стандардима, при чему спровођење овог закона подразумева уважавање суверенитета и територијалног интегритета и правних поредака других држава у којима живе припадници наше дијаспоре, навео је Срећковић.

Министар је истакао да се овим законом Министарство за дијаспору обавезује на то да ће обликовати политику Владе Србије према дијаспори, да ће припремити стратегију развоја односа са матицом и пратити и координирати активности свих државних органа на спровођењу ове стратегије.

Законом је предвиђена конкурсна процедура за доделу средстава из буџета Републике Србије за пројекте који доприносе јачању веза дијаспоре и матице и утврђен је Дан дијаспоре, који ће се прослављати сваке године 28. јуна, на Видовдан, указао је Срећковић.

Према његовим речима, у циљу интензивирања економске сарадње и привлачења инвестиција наших пословних људи из расејања законом је предвиђено да се при општинама и градовима формирају канцеларије за дијаспору у оним подручјима Србије из којих потиче велики број људи из дијаспоре.

С обзиром на историјски, цивилизацијски и културолошки значај у очувању нашег идентитета, законом ће бити установљено право на учење српског језика и ћириличког писма у матици, као и право конкурисања за стипендије за високо образовање у матици, закључио је министар.