Срећковић је навео да ће Нацрт закона о дијаспори Влада усвојити до краја фебруара и да ће тај документ убрзо затим бити на дневном реду Скупштине.

Министар је поводом завршетка двомесечне јавне расправе о поменутом закону истакао да ће координатори скупштине дијаспоре бити са свих континената и да ће у њеном раду учествовати и председник Србије, председник Владе Србије, ресорни министри и представници Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Сталне конференције градова и општина и јавног сервиса.

Према његовим речима, почетак примене тог закона означиће и суштински заокрет у политици према дијаспори, која ће добити прилику да се активније укључи у дешавања у Србији, али ће и из Србије добити подршку која је деценијама изостајала.

Законом је предвиђено да скупштина дијаспоре за континуирано праћење и решавање конкретних проблема формира економски савет, савет за статусна питања и савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.

Срећковић је објаснио да су тим законом припадници дијаспоре подржани да се интегришу и буду лојални грађани у државама у којима живе, и тако на посредан начин раде на побољшању имиџа Србије у свету.

Министар је подсетио на то да је у оквиру јавне расправе о том закону одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света, као и да је радна верзија послата на 2.400 адреса српских организација, удружења и угледних појединаца у свету.

Он је прецизирао да је пристигло више од пет стотина конкретних предлога од којих су многи постали саставни део нацрта закона.

Законом је прецизирано да дијаспору чине сви држављани Србије који живе у иностранству и припадници српског народа који живе у иностранству, а нису држављани Србије, независно од тога да ли су држављани неке друге државе или су апатриди, а државу Србију сматрају за своју матицу.

Срећковић је истакао да је тај закон добио позитивно мишљење Канцеларије за европске интеграције и да је у потпуности усаглашен са свим међународним принципима и стандардима.

Законом је прецизно предвиђена конкурсна процедура за доделу средстава из буџета Србије за пројекте који доприносе јачању веза дијаспоре и матице, а утврђено је и да ће се Дан дијаспоре прослављати сваке године 28. јуна, на Видовдан.

Министар је додао да се, у циљу интензивирања економске сарадње и привлачења инвестиција пословних људи српског порекла из расејања, тим законом предвиђа да се при општинама и градовима формирају канцеларије за дијаспору у оним подручјима Србије из којих потиче велики број људи из дијаспоре.

Законом се прописује и право на учење српског језика и ћириличког писма у матици, као и право конкурисања за стипендије за високо образовање у матици.

Утврђене су награде и признања за изузетан допринос и заслуге у области развоја и јачања веза матице и дијаспоре, међу којима су "Мајка Србија", као главна награда, "Цар Душан" из области политике, "Никола Тесла" из области научних и технолошких достигнућа и "Вук Караџић" за посебне заслуге у очувању српског језика и ћириличког писма.