Фото: Танјуг (архивски снимак)

Ђелић је оценио да ће то помоћи да наша земља прође кроз економску кризу на такав начин да очува своје капацитете и отвори нове могућности инвестирања.

Он је указао на то да је Србија једина земља у региону која је у Давосу имала семинар о инвестиционим могућностима.

Према његовим речима, велике компаније у Сирији, које су активне у Ираку, Судану и Египту, заинтересоване су за то да понуде српским грађевинским компанијама сарадњу у том региону, као и за продају српских фармацеутских производа на том тржишту.

Ђелић је додао и да пољске фармацеутске компаније желе да отворе погоне у Србији.

Потпредседник Владе Србије изјавио је после разговора са извршним директором Светске банке (СБ) Нгози Окоњо Ивеала да је од те банке затражио додатних 300 милиона долара подршке за Коридор 10 и просвету и науку у Србији.

Према његовим речима, са Светском банком постигнут је договор о томе да постојећи пројекти до следећег састанка, који ће бити одржан у априлу у Вашингтону, буду финализовани, нарочито када је реч о Коридору 10, да бисмо онда тражили додатне ресурсе.

Ђелић је поновио да је у име Србије тражио додатних 300 милиона долара, и додао да је на Влади и на Скупштини да заврше свој део посла, да бисмо и добили та средства.

Он је прецизирао да би две трећине тих средстава било намењено инфраструктури, а једна трећина просвети и науци, и истакао да Србија има одличне односе са Светском банком и да ћемо у месецима који долазе повећати подршку те банке нашим пројектима.

Потпредседник Владе Србије истакао је да је боравак делегације Србије у Давосу био изузетно драгоцен, и прецизирао да је политичко-привредна делегација наше земље имала приближно 50 састанака са водећим људима светског бизниса.

У делегацији Србије били су и генерални директор „Телеком Србија“ Бранко Радујко, потпредседник "Делта холдинга" Милка Форцан и председник "Комтрејд групе" Веселин Јевросимовић.

Светски економски форум је најважнији економски догађај, у оквиру којег се овог пута разматрају мере за излазак из светске економске кризе.

На овогодишњем форуму учествује више од 40 председника држава и влада, као и 36 министара финансија и гувернера централних банака, укључујући гувернере свих чланица "Групе осам" индустријски најразвијенијих земаља, изузев САД.