Фото: Танјуг

Љајић је на конференцији за новинаре на којој су представљени резултати истраживања "Здравствено стање и здравствене потребе учесника ратова деведесетих година" прецизирао да ветерани у Србији имају просечно по три дијагнозе, при чему 81 одсто појединачних дијагноза чине поремећаји менталног здравља.

Према његовим речима, најчешће дијагнозе код ове популацији јесу и болести крвних судова и мозга, проблеми са чулима вида и слуха, а у 1,1 одсто случајева констатована су малигна обољења.

Љајић је навео да је истраживање рађено од децембра 2007. године до децембра 2008. године, на репрезентативном узорку од 2.399 испитаника у 40 општина из популације ратних војних ветерана.

Министар је додао да је циљ истраживања утврђивање општег и менталног здравља учесника ратова од 1990. до 1999. године, с посебним освртом на постојање посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП).

Он је указао на то да је ово прво истраживање тог типа у Србији и да је једно од најсвеобухватнијих истраживања у региону, али да његови резултати нису охрабрујући.

Љајић је најавио и оснивање Радне групе која ће радити на изради националне стратегије за помоћ ветеранима, као и отварање неколико ветеранских центара, који ће радити као саветовалишта.

Професор Медицинског факултета у Београду Викторија Цуцић навела је да је утврђено да 8,8 одсто ветерана тренутно болује од ПТСП, односно такозваног "вијетнамског синдрома", док је 20 одсто у одређеним временским интервалима већ боловало од тог синдрома.

Цуцић је истакла да је истраживање показало и да од тог синдрома знатно чешће оболевају ветерани који су рањавани или су ратни инвалиди, ветерани који су борбена дејства проводили на првим линијама фронта и они који су на ратишту провели дуже време и преживели више ратних стресова.

Она је додала да се прва од две фазе истраживања базирала на самоисказу и упитнику, при чему је утврђена правилност оболевања ветерана и то углавном од разних менталних поремећаја.

Према њеним речима, ветеранску групу карактерише ризично понашање, попут пушења и конзумирања алкохола, што указује на то да ће се њихово здравствено стање погоршавати.

Шеф одељења на Клиници за психијатрију Војномедицинске академије Жељко Шпирић објаснио је да је у другој фази истраживања учествовало приближно 300 испитаника, током чијег је прегледа поштована добровољност и анонимност.

Шпирић је рекао да је током истраживања утврђено да више од 60 одсто ветерана пати од посттрауматског стреса, а да поред тога имају и проблем са алкохолизмом.

Он је указао на то да је на здравствено стање појединаца утицала дужина учешћа у рату и да је посттрауматски стрес чешћи код учесника ратова у периоду од 1991 до 1995. године.

У тим ратовима просечно је учествовало 52,5 одсто свих ветерана, а у НАТО агресији 37,3, док је у оба периода учествовало 10,2 одсто ветерана, при чему су на ратишту просечно проводили по седам и по месеци, прецизирао је Шпирић.

Према његовим речима, у Србији су оболевања ветерана знатно израженија због укупног односа друштва према њима.

Истраживање, које су спровели стручњаци Министарства рада и социјалне политике, Медицинског факултета у Београду и Војномедицинске академије, показало је и да је просечна старост ветерана 45,7 година, да је 77,7 одсто њих у браку, да је 55,7 одсто завршило средњу школу и да 41 одсто прима мање од 4.000 динара по члану домаћинства месечно.