У овој књизи дати су подаци о броју и површини станова за стално становање, према врсти стана, опремљености инсталацијама водовода и електричне струје, опремљености купатилом и нужником, као и о броју и површини станова у својини физичких лица. Подаци су приказани на нивоу насеља, док су, на нивоу општина, округа и територије, осим укупних података, дати и подаци према типу насеља. Резултати пописа станова 2002. углавном су усаглашени са подацима пописа станова из 1991. године, па је њихово поређење могуће, саопштено је на данашњој конференцији за новинаре Републичког завода за статистику.

Подаци у овој књизи пружају увид у стамбени фонд који обухвата станове намењене за стално становање, без обзира на то, да ли су у време пописа били настањени или ненастањени. У свим досадашњим пописима примењивана је, у основи, иста дефиниција стана, што је детаљно објашњено у методолшким објашњењима, где су дате и дефиниције приказаних података.

Број станова према врсти, скоро код свих врста, показује раст у поређењу са подацима из пописа 1991. године. Број гарсоњера и једнособних станова је највише порастао - у Републици Србији за 30,9 одсто, у централној Србији за 34,3 одсто, а у Војводини за 19,3 одсто. Затим следе трособни станови, чији раст у Републици Србији износи 14,6 одсто, у централној Србији 14,2 одсто и у Војводини 15,5 одсто. Број петособних и већих станова у Републици Србији мањи је него 1991. године за 24,8 одсто. У Републици Србији највеће учешће имају двособни станови у износу од 36,6 одсто, а затим следе трособни станови са учешћем од 27 одсто.

Просечна површина стана у Републици Србији износила је 1991. године 66,9 квадратних метара, а 2002. године 66 квадратних метара. У Централној Србији је 1991. године просечна површина стана била нешто мања и износила је 63,9 квадратних метара, а 2002. године износила је 63,4 квадратна метара, док је у Војводини просечна површина стана 1991. године износила 74,8 квадратних метара, а 2002. године 73,1 квадратни метар.

Подаци о опремљености станова инсталацијама и помоћним просторијама, приказани у овој књизи, омогућавају увид у квалитет станова и показују његов раст. Учешће станова са инсталацијама водовода у укупном броју станова у Републици Србији износи 89,4 одсто, док је 1991. године учешће било 84,1 одсто. Опремљеност станова помоћним просторијама, такође, показује побољшање квалитета. Учешће станова са купатилом у укупном броју станова 2002. године износи 78,8 одсто, а 1991. године 71,5 одсто. Учешће станова са нужником у 2002. години порасло је на 74,8 одсто у односу на 1991. годину, када је износило 66,1 одсто.

У периоду између два пописа значајно је повећан број станова у својини физичких лица. У Републици Србији овај раст је 37,4 одсто, у Централној Србији 42,5 одсто и у Војводини 25,5 одсто. Изражен је раст у градским насељима, који износи 78,7 одсто у Републици Србији, а у градским насељима Града Београда чак 195,9 одсто, што је резултат откупа станова. Учешће станова у својини физичких лица у односу на укупан број станова у Републици Србији је 97,9 одсто у 2002. години, док је 1991. године био 76,8 одсто.

Преузмите документ

Станови - врста, својина и опремљеност