Драгин је у разговору са представницима Скупштине Ваљева, у којима је учествовао и министар просвете Жарко Обрадовић, објаснио да ће задатак тих фондова бити да под што повољнијим условима подстичу развој пољопривредне производње у виду повољних кредита.

Према његовим речима, средства за то биће издвајана из буџета Министарства, скупштина општина и градских општина у Србији, а пољопривредници ће кредите добијати по каматној стопи од свега два одсто на годишњем нивоу.

Драгин је нагласио да је значајно то што у новооснованим фондовима неће бити запошљавани нови људи, и прецизирао да се камата на кредите неће наплаћивати и биће у нултом износу док траје грејс период, при чему је услов и да локалне самоуправе издвоје средства у тај фонд.

Пољопривреда, па тиме и удружена домаћинства у Србији, не могу да се баве пољопривредном производњом користећи садашње банкарске кредите чије се камате крећу и до 15 одсто, па и више на годишњем нивоу. Од тога пољопривредници немају велику корист јер ти кредити најчешће завршавају у прерађивачкој индустрији уместо у производњи, објаснио је министар.

Он је такође рекао да је са представницима Градске скупштине Ваљева разговарао о могућности производње органске хране, која је веома тражена на тржишту.

Према његовим речима, за то постоје идеални услови на неколико стотина хектара у околини будуће бране Стубо-Ровни, која се гради недалеко од Ваљева, где ће бити забрањена употреба хемијских средстава и минералних ђубрива.

Драгин је најавио и да ће широм Србије почети изградња складишта са хладњачама у којима би пољопривредници чували своје производе и продавали их онда када им одговара и када на тржишту могу да постигну што бољу цену, чиме ће бити избегнуто то да их, какав је сада случај, уцењују прерађивачи и власници хладњача.

Децентрализација ових средстава на општине има велики значај и због тога што општине најбоље знају у коју производњу треба улагати и шта та производња може најбоље да допринесе и развоју општине и земљорадницима, указао је министар.

На питање да ли ће бити довољно минералних ђубрива за прехрану пшенице и предстојећу пролећну сетву, он је рекао да ђубрива из домаћих фабрика и из увоза има довољно, али да су цене високе и да би трговци, а и произвођачи ђубрива, требало да смање своје марже како би пољопривредници могли да га купују.

Драгин је најавио и могућност да Азотара у Панчеву, која је сада обуставила производњу ђубрива, буде оспособљена за његову производњу, што ће такође утицати на смањење цена азотних ђубрива, пре свега на тржишту.