Ћирић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, подсетио на то да је рок за достављање понуда за стратешко партнерство са компанијом РТБ Бор 31. јануар, и додао да ће, уколико буде потребе, рок бити продужен.

Он је навео да је у септембру за РТБ Бор било заинтересовано 11 компанија – од којих три за целокупни систем РТБ-а, а осам за поједине делове – и да активно интересовање тих компанија још постоји, па се очекује да се нека од њих и пријави.

Ћирић је нагласио да је рударска индустрија у свету озбиљно угрожена, и указао на нарочито тежак положај тог сектора услед смањеног обима финансирања.

Државни секретар објаснио је да су произвођачи бакра нарочито угрожени због смањења цене бакра на светском тржишту у последњих неколико месеци са 8.000 на 2.700 долара по тони.

Према његовим речима, грађани би током ове године требало да добију бесплатне акције НИС-а и "Галенике", при чему би акције НИС-а требало прве да се поделе грађанима, шест месеци од момента приватизације.

Ћирић је најавио да ће за "Галенику" у трећем кварталу ове године бити објављен тендер.

Он је поновио процене Министарства економије и регионалног развоја да ће грађани добити у просеку по 1.000 евра, али и објаснио да крајња цена зависи од околности на тржишту и од пословања и остваривања добити у шест јавних предузећа чије ће акције бити бесплатно подељене.

Суму од приближно 1.000 евра добиће свако од пријављених грађана који има право на бесплатне акције, али тек на крају процеса приватизације свих предузећа, у којем су, осим НИС-а и "Галенике", и "Телеком Србија", "Јат ервејз", "Аеродром Београд" и ЕПС.

Ћирић је такође навео да очекује да ће до априла приватизациони саветник за "Телеком" изаћи са стратегијом приватизације тог предузећа, и оценио да акције те компаније грађани сигурно неће добити у овој години, већ је реалније да се то догоди 2010. године, што се очекује и за акције "Аеродрома Београд".

Он је потврдио да Министарство економије припрема предлог мера за приватизована предузећа како би она лакше превазишла светску економску кризу, и додао да ће тај предлог бити поднет Влади на разматрање.

Тамо где се не извршавају одредбе купопродајних уговора, Агенција за приватизацију ће бити ригидна и до најмање ставке ће поштовати закон, али ако, са друге стране, имамо ревносније купце који своје обавезе извршавају на време, а имају проблеме,
отворени смо за њихове предлоге, истакао је државни секретар.

Он је указао на то да ће у овој години бити отежана приватизација предузећа због економске кризе, и изразио очекивање да ће бити настављени позитивни ефекти уредбе по којој се предузећа могу купити на рате.

Ћирић је подсетио на то да је од 2001. године до данас приватизовано 1.796 предузећа и остварен приход у износу од приближно 2,9 милијарди евра, и истакао да је до краја прошле године, како је Законом о приватизацији и предвиђено, објављена продаја свих неприватизованих друштвених предузећа.

Он је навео да је укупан износ уговорених инвестиција 1,4 милијарди евра, док је вредност свих уговорених социјалних програма износила 280 милиона евра.

За неке фирме покренут је поступак подржављења, јер је оцењено да су те фирме од друштвеног и културног значаја, објаснио је државни секретар и као пример навео предузеће "Југоинспект", које контролише квалитет робе а за које се сматра да обавља делатност од стратешког интереса за Републику.

Он је прецизирао да су ту још и "Студио Б", "Зоолошки врт" и "Позориште Дадов", за које је град исказао интерес због њиховог културног значаја, као и нека предузећа у општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац.

Директор Агенције за приватизацију Весна Џинић навела је да се тренутно у поступку приватизације налази 412 предузећа, док је код 201 фирме тај поступак обустављен.

Она је додала да је више од 300 предузећа стекло услове за поступак принудне ликвидације, и додала да ће стечај највероватније бити уведен у седам фирми које су већ три пута биле на тендеру.

Према њеним речима, то су, између осталих, "Фабрика шећера" у Зрењанину, "29. Новембар" у Суботици, "Вискоза" у Лозници, "Јанко Лисјак" и "Воћарство" у Мерошини.

На конференцији је било речи и о појединачним предузећима чији су тендери били неуспешни. Тако је за "Мостоградњу" истакнуто да се тренутно неће ићи на нови тендер, али да за то предузеће неће бити проблема јер ће имати посла у овој години.

Када је реч о саобраћајном предузећу "Ласта", његова судбина биће одређена у консултацијама са градом и менаџментом предузећа.

Џинић је подсетила на то да је новим прописима омогућено да се после потписивања купопродајног уговора уплати само 30 одсто уговорене цене за друштвени капитал, а да се остатак исплати у року од пет година, и истакла да ће тако бити до окончања приватизације друштвених предузећа.

Она је поновила да ће бити разматрано како да се помогне новим власницима фирми који испуњавају своје обавезе да са што мање последица преброде економску кризу, и најавила да ће мере, за које је задужено Министарство економије и регионалног развоја, бити припремљене до краја јануара.

Џинић је додала и да је Агенција обавила 5.911 контрола приватизованих фирми и раскинула 388 купопродајних уговора, што је више од 20 одсто од броја укупно потписаних.