Чиплић је – коментаришући извештај невладине организације "Фридом хаус", где је на скали од један до седам, на којој је јединица најбоља оцена, Србија, као и прошле године, добила тројку за политичка и двојку за људска права – рекао да је Србија могла да добије још боље оцене, али да су оне више од очекиваних.

Чим спадате у категорију слободних држава, то управо значи да сте у категорији цивилизованих држава, дакле у кругу оних држава у којима је могуће живети на цивилизован начин, рекао је Чиплић гостујући на РТС-у.

Према његовим речима, тројка, коју је Србија добила за политичка права, значи да је Србија земља у транзицији и да још нема до краја утемељен политички систем са странкама и функционисањем државних органа, а од Србије зависи када ће у тој области добити највишу оцену – јединицу, коју имају Велика Британија и Немачка.

Људска права су кључ читаве приче, нагласио је Чиплић и истакао да се у тој области, када се оцењују државе, мере стандарди, односно норме, затим механизми унапређења и заштита, односно судови и органи управе.

Спадамо у слободне земље јер државни органи више не угрожавају људска права. Ако има угрожавања људских права, то је најчешће угрожавање неког другог и зато имамо тако добре оцене, рекао је министар за људска и мањинска права.

Подсетивши на углед и ауторитет објективности који "Фридом хаус" има, Чиплић је навео да Европљани добро знају какво је стање у Србији, да су политичка ситуација и статус људских права стабилни, што говори да је Србија земља на коју се у Европи може рачунати.

Он је упозорио да Србија има проблем са Хашким судом, што не спада у категорију политичких права али спада у категорију компетенције политичке власти да обави одређене задатке, и истакао да је Србија добила високу тројку јер је остварила напредак у сарадњи са Хагом.

Чиплић је нагласио да је борба против корупције једна од кључних ствари и да степен корупције мора да буде далеко мањи пре него што Србија уђе у Европску унију.

Поред тога што има стандарде како спречити корупцију, Србија мора да има и механизме како је искоренити, рекао је Чиплић и указао на то да на људска права најгори утицај имају, пре свега, сиромаштво и неедукованост, односно нетолеранција.