Фото: www.blic.rs

Сајт Владе Србије преноси овај разговор у целини.

Министарство правде донело је акта о оснивању Дирекције за управљање одузетом имовином, а обезбеђено је и 160 милиона динара за њен рад.

– Дирекција ће имати 25 запослених. На Старом сајмишту смо обезбедили и простор за чување одузете имовине не само из Београда већ и из целе Србије. На истом простору одржаваће се и аукције за продају одузете имовине. Очекујем да ово буде удар на криминалце. Овај закон ће афирмисати поруку да се криминал не исплати.

Друштво судија Србије супротстављало се појединим прописима, тврдећи да је тиме угрожена судска независност. Чиме је ви гарантујете?

– Не слажем се са оценом да било која одредба угрожава судску независност. Пакетом усвојених правосудних закона управо је реализована повећана уставна гаранција независности и самосталности судске власти, што ће доћи до изражаја након примене ових закона. Сматрам да се новим законима подиже и одговорност судија.

Судије су биле незадовољне и предвиђеним реизбором, тврдећи да није уставан. Шта је гаранција да странке неће кадрирати приликом избора судија?

– Ни у једном делу закона не постоји реч реизбор, већ се искључиво наводи општи избор, што је у складу са Уставом, а и проистиче из обавезе прописане Уставним законом. Није у питању никаква чистка судија нити ће политичке партије имати могућности да врше утицај на избор судија. Општи избор није поверен Скупштини, већ искључиво Високом савету судства у коме има седам судија од укупно 11 чланова. Политички утицај се онемогућава тиме што тих седам чланова бирају саме судије. О тим кандидатима изјашњавају се сви судови у Србији на седницама. Неки судови су већ одржали те седнице, а последњи рок да то учине јесте 14. јануар. У наредном року од 15 дана садашњи Високи савет правосуђа дужан је да предложи Скупштини кандидате за изборне чланове Високог савета. Скупштина мора да до 29. марта ове године изабере чланове Високог савета судства, који ће најкасније после 5. маја расписати конкурс за општи избор судија. Он мора бити завршен до 1. децембра, тако да ће изабране судије моћи да од 1. јануара 2010. суде у новој мрежи судова. Чињеница је да постоји опште незадовољство грађана ефикасношћу решавања предмета. Имајући у виду да ниједан суд неће функционисати у облику у којем то сада чини, сваки судија треба да потврди своје место на општем избору. Критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата дужан је да пропише први састав Високог савета судства, у складу са законом. Министарство је позвало Друштво судија да учествује у изради критеријума који би био понуђен Савету.

Из Друштва судија најављен је и бојкот институција задужених за реизбор.

– У питању је најава Друштва судија, а ја бих сачекала њихову коначну одлуку. Министарство и представници Друштва судија недавно су имали састанак на којем су разматрани правосудни закони. Констатовано је да у погледу одредаба о општем избору свих судија и начину избора судија у први сазив Високог савета судства Министарство и Друштво судија имају супротне ставове, а да су закони у својим основним одредбама добри. Закључено је и да је за реформу српског правосудног система изузетно важно да постоји блиска сарадња између правосудних органа, Министарства и струковних удружења. Договорен је заједнички рад на изради будућих подзаконских аката, а пре свега будућег судског пословника.

Да ли ће реизбор бити искоришћен да се из судства удаље они који су се огрешиле о свој позив?

– Критеријуми ће се односити на свеукупан рад судија, а не на појединачне случајеве. Нерад и нестручност судија могу да се препознају у доброј мери према постојећој статистици, али требало би ипак сачекати критеријуме и мерила Савета. Судије које и саме сматрају да постоји ризик неизбора имају опције да се пријаве на конкурс и изложе том ризику, или да се не пријаве на конкурс и да потраже друго правничко занимање.

Које ће новине донети Законик о кривичном поступку?

– Започет је рад на изради новог ЗКП, који ће увести тужилачку истрагу. Тужилац ће бити задужен за прикупљања доказа, али ће и одбрана добити могућност да прикупља доказе у своју корист. У фази истраге, о ограничењима слободе и права окривљеног (претресање и притварање и др.) одлучиваће судија за претходни поступак. Судско веће врши контролу оптужнице, коју подиже тужилац. Уколико се веће сагласи са оптужницом, заказује се припремно рочиште на ком странке добијају прилику да се изјасне о томе шта сматрају спорним а шта неспорним у предмету. На главном претресу ће се само расправљати о оним стварима око којих постоји спор странака. Тужилаштво и одбрана имаће иницијативе у извођењу доказа, а суд изводи доказе ако оцени да је то потребно у циљу заштите права одбране и стандарда правичног суђења. Такође ће се ићи на то да ће другостепени суд моћи једном или евентуално два пута да укине пресуду, након чега ће морати сам да пресуди. Овај закон ће бити усклађен са неким одлукама Европског суда за људска права.