Фото: www.novosti.rs

Сајт Владе Србије преноси овај интервју у целини.

Верујете ли да ће држава моћи да оствари веће приходе него у претходној години, како је то буџетом предвиђено?

– Приходи у износу од 698 милијарди динара јесу реално могући, али нема гаранција да ће се остварити. Истине ради, анализирала сам досадашње пројекције прихода буџета од 2001. године, као и њихово остварење. И увек се оно што је пројектовано разликовало од онога што се догодило. Економија није природна наука.

У јануарском извештају светске бонитетне куће "Дан енд Бредстрит" Србија се и даље сврстава у земље високог ризика којој се предвиђа привредни раст од само два и по одсто. Он није довољан за реализацију буџета?

– Наш буџет базиран је на претпостављеном економском расту од три и по одсто и стопи инфлације од осам одсто. Ако раст и инфлација буду нижи, па самим тим и приходи од ПДВ и пореза на добит, могуће су две опције. Прва је да прилагодимо расходе тим приходима. Закон ми даје могућност да прилагодим потрошњу, односно да привремено одустанем од неких расхода. Друга могућност је обезбеђење јефтиних кредитних средстава за покриће дефицита да би се остварио већи привредни раст.

Ових дана демантујете могућност повећања ПДВ-а. Који је онда план Владе ако се у марту покаже да немамо новца за подмиривање приоритетних расхода?

– Не искључујем могућност повећања пореза на додату вредност (ПДВ), али само у крајњој нужди. Важно је каква ће у марту бити макроекономска ситуација. Ако дође до смањења домаће тражње, уз пад светске тражње, од повећања стопа ПДВ-а је боље решење увећање дефицита државе. Много је боље да у периоду пада приватне тражње држава преузме улогу да тај пад неутралише и обезбеди што јефтиније реалне изворе за покривање дефицита.

Макроекономска стабилност може битно да буде угрожена уколико динар настави да пада овако нагло. Има ли решења за стабилан курс?

– Флексибилан девизни курс је теоријски супериорнији од фиксног. Одбрана фиксног курса захтева огромне девизне резерве, а оне нису врећа без дна. Стабилност курса захтева девизни прилив пет–шест милијарди евра годишње. Прошле године тај прилив био је за 50 одсто нижи, што је пресудно утицало на кретање курса. Ако приватни сектор није у могућности да привуче прилив капитала, држава мора да неутралише пад тог прилива. Данас је најважнији задатак да се приватни сектор убеди да врати девизну штедњу у домаће банке. Ако нам то пође за руком, на добром смо путу да кроз кризу прођемо без много жртава и са стабилним курсом.

Да ли сте спремни за уступке синдикатима, пре свега јавног сектора, уколико се њихов притисак за проширење права повећа?

– Као министар финансија не могу то да прихватим, јер за буџет то значи трошкове који су већи за више од 40 милијарди динара, без обезбеђења трајног извора њиховог финансирања. Дакле, да би то било изводљиво, морају се трајно повећати пореске стопе, на пример ПДВ, за најмање два и по процентна поена, са 18 на 20,5 одсто. Иначе, зараде запослених у јавном сектору су током 2007. и 2008. године порасле за 25 одсто. Ово би донело додатно повећање за још око 20 одсто. Мислим да Влада треба да води рачуна о свим запосленима, али и о незапосленима. Сумњам да би за незапослене било прихватљиво да се из пораста стопе ПДВ финансира раст зарада запослених, а да се запостављају незапослени радници.

Некад се чини да је потребно да се деси афера у јавном сектору да би се буџетска контрола обавила. Сада су, рецимо, инспектори у Аеродрому. Да ли је у прошлој години уопште контролисан рад јавних предузећа?

– Буџетска инспекција није многобројна. Чини је 12 инспектора чији је циљ контрола великих буџетских корисника. Јавна предузећа, осим "Железнице", не користе буџетска средства, те и нису предмет редовне контроле. Иначе, једном годишње се прави план редовне контроле. Тако је за ову годину планирана контрола седам министарстава, пет правосудних органа, два јавна предузећа, 20 образовних установа, 10 здравствених установа, 10 општина и слично. Истине ради, Аеродром "Никола Тесла" није био у плану редовне контроле. Тамо је инспекција отишла пошто је парламент то захтевао.

Колико су амандмани на буџет, који су прихваћени у скупштинској расправи, изменили суштину буџета?

– Нису је изменили. Дефицит је остао исти. Приоритети су остали непромењени. Ипак, додатно су смањени расходи кабинета потпредседника Владе, на шта су посланици имали највише примедби. У исто време повећани су издаци за различите облике социјалне заштите. Такође, обезбеђена је и боља контрола трошкова посланика.

Познато је да се залажете за смањење разлика између најниже и највише пензије. Хоће ли се, у том правцу, нешто ускоро мењати?

– Као алтернативу концепту линеарног повећања пензија за 10 одсто понудила сам повећање минималне пензије, са аргументацијом да је неприхватљиво да пораст пензије једног пензионера буде већи од целе пензије другог. Поред тога, овај социјално прихватљивији концепт захтевао би далеко мање новца пореских обвезника. Од повећања минималне пензије корист би имало око 250.000 људи, и то оних најугроженијих. Ако буде воље и разумевања тренутне економске ситуације, мислим да ће се отворити и простор да се грешке исправе. Износи минималних пензија су веома близу процењене границе сиромаштва у Србији. Такође, не треба заборавити да око 300.000 особа старијих од 65 година не прима никакву пензијску накнаду.

Више акцизе на цигарете важиће тек када се усвоје измене закона. Како коментаришете поступак неких произвођача који су већ поскупели дуванске производе, правдајући то и вишим акцизама?

– Потрошачи су ти који би требало да казне такво понашање смањеном потрошњом. Претпостављам да нису сви произвођачи подигли цене када им време није. Ако јесу, нека их врате или нека се мало стрпе.