Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Интервјуи > Ове године Србији 190 милиона евра из ИПА фондова

Ове године Србији 190 милиона евра из ИПА фондова

Београд, 11. јануар 2009. године – Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас да Србија ове године од ЕУ у финансијском смислу очекује помоћ у износу од 190 милиона евра из ИПА претприступних фондова и бар 400 милиона евра макрофинансијске помоћи у виду повољног дугорочног кредита.

Фото: Танјуг
(архивски снимак)
Ђелић је у интервјуу за агенцију Бета објаснио да ће 400 милиона евра бити искоришћено ако буџетски приходи и приходи од приватизације буду мањи од планираних.

Поред тога, очекујем заједнички наступ са колегама из земаља региона како бисмо обезбедили да један део од 200 милијарди евра, које је ЕУ одредила за покретање привредне активности земаља чланица, буде додељен и земљама западног Балкана, нагласио је потпредседник Владе.

Према његовим речима, биће још много изазова ове године и веома је важно да све институције буду одблокиране, а нарочито Скупштина Србије, како би радиле у интересу грађана и државе.

Ђелић је поновио да Србија неће пристати на било какву уцену око Косова и Метохије зарад европских интеграција.

Ниједна таква уцена није дошла на адресу Београда и институционално решење ће морати да се нађе у тренутку уласка Србије у ЕУ, а до тада ће ситуација на терену и сви наши напори показати да је неизбежан наставак преговора зарад историјског компромиса између Београда и Приштине, истакао је потпредседник Владе.

Он је додао да, међутим, остаје отворено питање одмрзавања Прелазног трговинског споразума и да Србија свакодневно, у контактима са Европском комисијом и земљама чланицама ЕУ, доказује пуну сарадњу са Хашким трибуналом.

Надамо се да ће ти елементи довести до промене тврдог холандског става, а Србија ће свакако аплицирати за добијање статуса кандидата најкасније до априла, рекао је Ђелић.

Он је истакао да хапшење и изручење Ратка Младића Хашком трибуналу неће нестати као услов и да је на Србији да покаже како у потпуности сарађује са тим судом, а најбољи доказ је хапшење преостале двојице бегунаца – Младића и Горана Хаџића.

Имамо све више доказа да Србија у потпуности сарађује са Трибуналом, додао је Ђелић и нагласио да је наша обавеза да, чак и када се према Србији врши неправда, наставимо у стратешком правцу уласка у ЕУ јер је то у најдубљем интересу Србије.

Потпредседник Владе је указао на то да је процес проширења ЕУ отежан али не и стопиран због светске кризе и одбијања Ирске да прихвати Лисабонски споразум, као и да постоје кораци у правцу интеграције Србије и западног Балкана.

Ђелић је рекао и да ће у процесу визне либерализације са земљама ЕУ Европска комисија најкасније у мају имати прве закључке о напретку Србије.

Треба очекивати да ће све земље на западном Балкану добити додатне сугестије на којима ћемо радити током лета и конкретна одлука коју ће донети земље чланице шенгенске зоне могла би уследити крајем године. Сви наши напори усмерени су ка томе да та одлука буде позитивна, истакао је потпредседник Владе.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs