Динкић је у интервјуу за агенцију Танјуг навео да Влада није желела да повлачи исхитрене мере јер је добро одмеравала ефекте кризе.

Он је објаснио да ће се програм економских мера практично надовезати на пакете мера које су већ донете у претходном периоду, а које предвиђају динамику и рокове за спровођење одређених активности.

Према његовим речима, тај програм ће бити усредсређен на три сегмента – подстицање ликвидности привреде и одржавање запослености, реализацију државних инвестиција и штедњу у државној управи.

Биће обезбеђени јефтини кредити за привреду и за то ће бити издвојен износ од приближно 50 милијарди динара, где ћемо имати услов да предузећа која добију кредите одрже ниво запослености или да упосле нове раднике, рекао је Динкић.

Он је прецизирао да ће друга група тих мера бити усмерена на државне инвестиције, пре свега у инфраструктуру – радове на Коридору 10 и обнову и модернизацију енергетских постројења, док ће трећи сет тих мера бити усмерен на рационализацију потрошње у државном апарату.

Министар је указао на то да тај програм мера долази са закашњењем, али да је разлог томе сагледавање и анализа целокупне ситуације, и оценио да је боље реаговати и са кашњењем него исхитрено потрошити огроман новац на погрешну меру која може бити контрапродуктивна.

Према његовим речима, програм тих мера не значи и да ће оне бити исте на крају ове године, будући да се ситуација на глобалном плану стално мења.

Ова криза је непозната у досадашњој економској пракси и историји и не може се видети како други реагују пошто се тек осмишљавају мере у ЕУ и САД, нагласио је Динкић.

Он је истакао да је Србија у специфичној ситуацији и по томе што није извор кризе већ се суочава са последицама, што донекле условљава потпуно другачији приступ решавању проблема привреде и друштва.
Министар је истакао да управо због тога треба да делујемо одбрамбено и да штитимо привреду и радна места.

Ту, дакле, нема рецепта, све зависи од области до области. Извозницима не можемо помоћи ако им дамо новац за већи извоз, а они немају коме ту робу да продају, објаснио је Динкић и указао на то да се, са друге стране, не може ићи ни у подстицање тражње јер ће људи куповати увозну робу па ћемо имати још већи увоз.

Према његовим речима, кључ излаза из кризе јесте одговор на питање како подстаћи банке које имају капитала да тај новац под повољним условима пласирају привреди. Банке су прикупиле знатна средства од грађана јер су давале високе камате на штедњу, а држава мора да нађе начин да индиректно субвенционише привреду.

Министар економије је оценио да ће привредницима у овој години највећи изазов бити очување радних места.

Он је, међутим, указао на то да привреда, нажалост, неће моћи да рачуна на могућност смањења пореских стопа, али и нагласио да неће доћи ни до њиховог повећања.

Динкић је најавио да ће предложити и да се за известан број предузећа "скрати" рок враћања пореза на додату вредност.

Рок за повраћај ПДВ-а за све је 45 дана, док је за претежне извознике 15 дана. Предложићемо да се критеријум за утврђивање ко је претежни извозник ублажи, тако да ту уђу и они који 50 одсто свог промета остварују извозом, и да то буду и предузећа која имају макар два милиона евра извоза, објаснио је министар.

Он је најавио и да ће привредницима бити дата могућност да од априла конкретним предлозима помогну најављену "гиљотину прописа" која ће, када буде спроведена, значајно олакшати и појефтинити њихово пословање.

Динкић је прецизирао да ће привредници имати могућност да достављају предлоге које законе и подзаконске акте треба ставити ван снаге како би до краја године држава имала јасну слику о томе шта треба избацити из правног оквира државе.

Очекује се да најмање једна трећина прописа буде стављена ван снаге почетком наредне године, додао је министар.

Сумирајући економске резултате у 2008. години, Динкић је оценио да су били добри, када се узму у обзир основни параметри, а то су раст БДП-а од 6,3 одсто и једноцифрена инфлација, али и истакао да нас велики изазови чекају у овој години.

Држава нема велики маневарски простор. Због настале ситуације морамо имати стратегију преживљавања са благим привредним растом, објаснио је министар и указао на то да ће прехрамбена и ауто-индустрија бити оне индустријске гране које ће имати перспективу у наредном периоду.

Динкић није искључио могућност доласка неких страних производних компанија које би због смањених трошкова пословања могле да изместе своју производњу у Србију.

Он је указао на то да приватизација предузећа током ове године неће бити лака јер многи размишљају и воде рачуна о томе како да постојећи бизнис очувају и да ретко ко размишља о ширењу послова и новим инвестицијама.

Кад је реч о избору стратешког партнера за РТБ "Бор" министар је подсетио на то да рок за откуп тендерске документације истиче крајем следеће недеље, али и да без обзира на то има још времена да се потенцијални купци јаве.

Поводом актуелне ситуације у компанији "Јат ервејз", која се нашла у тешком положају након неуспеле приватизације, Динкић је навео да је Министарство економије упутило предлог Влади Србије и Министарству финансија да се одобри одговарајућа позајмица из приватизационих прихода која би омогућила исплату добровољног социјалног програма, а да се након тога одмах издају државне гаранције за куповину на лизинг четири нова авиона.

Потез је на Министарству финансија, које треба да припреми материјал за седницу Владе, рекао је Динкић и изразио наду да ће на првој наредној седници тај предлог бити и разматран.