Ђелић, који је задужен за спровођење Стратегије одрживог развоја, рекао је у изјави за агенцију Бета да је на јучерашњој ванредној седници Владе изнео предлог да Министарство рударства и енергетике, које се са тим сложило, најкасније до маја у сарадњи са другим министарствима припреми иновирану стратегију енергетике.

Он је подсетио на то да су се од 2005. године промениле околности у свету, као и цене нафте и гаса, и нагласио да је крајње време да Србија зацрта кључне правце развоја у области енергетике у годинама које долазе.

Потпредседник Владе указао је на то да ће Србија у одређеној мери увек бити енергетски зависна јер нема нафту и гас у довољној количини на својој територији, и додао да наша земља, међутим, уопште није искористила све своје природне могућности, од изградње нових капацитета базираних на лигниту до развоја обновљивих извора енергије.

При томе, можемо и морамо драстично да повећамо нашу енергетску ефикасност јер у поређењу са богатим земљама Србија троши у просеку четири пута више енергије по јединици производње, објаснио је Ђелић.

Према његовим речима, иновирана енергетска стратегија ЕУ, која је објављена у новембру 2008. године, показала је да ће у следећих десет година Унија много више инвестирати у енергетску безбедност и независност, при чему ће последњи догађаји додатно убрзати планиране промене.

Ђелић је рекао да Србија може имати своје учешће у поменутој европској стратегији и оценио да наша земља, која је колатерална жртва тренутног конфликта Русије и Украјине, у годинама које долазе мора озбиљније да се позабави енергетским питањима.

Потпредседник Владе је нагласио да је неопходно да Србија са руским партнерима изгради складиште гаса и навео да би ситуација била неупоредиво лакша да је изграђено складиште у Банатском Двору.

Према његовим речима, неопходна је и изградња гасовода Јужни ток јер је то алтернативна рута која не пролази кроз Украјину, али је потребно да буду размотрени и сви други енергетски извори.

Он је указао на то да треба брзо расписати тендере за изградњу два нова термо блока Никола Тесла и Колубара Б, који су одавно планирани, и оценио да у енергетици није добро зависити од било кога.

Ђелић, који је задужен за европске интеграције, изјавио је да Брисел и велике европске земље које су највећи потрошачи гаса врше велики притисак на Украјину и Русију да одблокирају енергетску кризу, што помаже и земљама источне Европе које су чланице ЕУ или теже да јој се прикључе.

То је разлог зашто и даље велики број земаља жели да уђе у ЕУ, која је у суштини један велики колективни механизам за јачање безбедности и стабилности земаља чланица, објаснио је Ђелић.