Београд, 6. јануар 2009. године – Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Данас” да су спољнополитички приоритети Србије одбрана уставног поретка, добросуседски односи и убрзање европских интеграција.
|
|
|
Фото: Танјуг (архивски снимак) |
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
О претходној години:– Околности у прошлој години биле су изузетно неповољне. Спољна политика Србије направила је историјски преседан на Балкану, а то је да на директан удар на суверенитет и интегритет одговори искључиво мирним и дипломатским средствима. Мир и стабилност у региону су, и поред онога што је покушано да се наметне и кардиналног карактера корака који су једнострано учињени према Србији, били очувани на нивоу оних односа као што је то било и пре. Као и у сваком демократском друштву, влада је онолико снажна колико има подршку грађана. Спроводио сам спољну политику Владе и то ћу чинити и убудуће.
Мислим да имамо добар однос са ЕУ, поготово имајући у виду тежину актуелних околности. Имамо добре односе и са суседима, ако се има у виду оно што су они одлучили да учине Србији признајући независност Косова. Направили смо велики дипломатски успех пребацујући питање статуса Косова с политичког на правни терен.
Зашто Србија није дала подршку за изгласавање резолуције против кршења људских права у Ирану?– Људска права су једно од најозбиљнијих питања за међународну заједницу у 21. веку. Србија свој допринос очувању људских права даје тако што штитимо људска права на начин који је на највишем светском нивоу. Само на једном делу наше територије људска права се крше, а то је на Косову. Ми смо земља ограничених дипломатских ресурса. Због тога је важно дефинисати своје спољнополитичке приоритете. Свака земља која би се нашла у ситуацији да јој је угрожен уставни поредак третирала би то као приоритет. У складу са тим дистрибуирамо спољнополитичке ресурсе који нису бесконачни. Дакле, имамо три приоритета – одбрану уставног поретка, добросуседске односе и убрзање европских интеграција. Сви остали циљеви су инфериорни у односу на то. Нисмо погоршали односе са ЕУ гласајући против резолуције ЕУ о Ирану. Да смо проценили да нас то озбиљно угрожава на путу ка ЕУ, не бисмо то никада урадили.
Да ли ће Србија дати подршку евентуалној иницијативи коју Иран намерава да покрене у вези са спречавањем доношења нових резолуција којим би се осудио програм нуклеарног наоружања те земље? – Све спољнополитичке иницијативе свих земаља света ћемо пажљиво проучити и определити се у складу с нашим приоритетима, односно националним интересима наше земље. Не желим да се изјашњавам по том питању док не буде јасно о чему се ту конкретно ради. Ми верујемо да сузбијање ширења нуклеарног наоружања треба да буде приоритет међународне заједнице.
О преговорима о питању Косова:– Радимо на стварању околности за отварање преговора. О садржају ћемо причати када до тих преговора дође. Ми смо против поделе Србије. Надамо се да ће у тим преговорима доћи до компромиса. То је, како је рекао председник Борис Тадић, боље него да неко добије све, а неко ништа.
Да ли постоји идеја о подели Косова?– Не у оквиру Владе Србије.
Да ли је идеја о подели покрајине реалнија од циља да се Косово врати у границе Србије?– Ми се ослањамо на међународно право. Очекујемо да ће, након процеса преиспитивања одлуке о једнострано проглашеној независности Косова, који ће трајати око две године у Међународном суду правде (МСП), бити донета одлука да су косовске власти то право прекршиле. Не очекујем да ће након такве одлуке МСП-а бити настављен процес признавања и да ће Косово имати прилику да приступи било којој међународној организацији. Косовске власти би се нашле у ситуацији да трајно остану у полудефинисаном статусу и морале би да се врате за преговарачки сто. Компромисно решење мора бити пронађено.
Које би то решење могло бити?– То не треба прејудицирати. Треба оставити што је могуће шири простор за проналажење решења. Са таквом одлуком МСП-а биће јасно да је оно неопходно како би се отклонио овај тежак институционални и безбедносни проблем.
Шта ако Косово постане чланица ММФ-а пре доношења одлуке МСП-а?– Најрањивији смо када је реч о ММФ-у, с обзиром на начин на који се доносе одлуке у међународним финансијским институцијама. Чињеница је да су у ММФ-у гласачка права таква да већину тих права носе земље које су признале независност Косова. Упркос томе, учинићемо све да спречимо да до тога дође пре одлуке МСП-а. Нема начина да Косово приступи великој већини најзначајнијих међународних организација. Након одлуке МСП-а, Косово ће се наћи ни на небу ни на земљи. Зато ће бити неопходно вратити се за преговарачки сто. Претходни преговори нису били конципирани тако да су давали могућност за успех. Страни партнери су пренели поруку косовским Албанцима да ће, ако не пронађемо решење до 10. децембра 2007, они добити све што траже. Они, дакле, нису имали мотив да то решење пронађу.
Да ли ће Србија убудуће бити на страни оних који су на супротној страни од ЕУ и Америке како би остварила своје спољнополитичке циљеве?– Чланство у ЕУ је наш стратешки циљ, а што се нашег наступа у међународној арени тиче, они ће бити у складу с нашим спољнополитичким приоритетима.
Да ли би Србија наставила да добија подршку Русије у остварењу спољнополитичких циљева да није склопљен купопродајни уговор о НИС-у?– Наравно, Русија би нас подржавала у сваком случају. Поменути уговор је изванредно повољан за Србију. Он нам омогућава дуготрајну енергетску снабдевеност. НИС је плаћен вероватно и више него што вреди. Ако сагледамо искључиво економску димензију, овај аранжман је један од најповољнијих за Србију, имајући у виду све приватизације које смо остварили.
Зашто Србија није добила гаранције за изградњу гасовода?– Гаранције које смо добили су највише могуће и ми немамо разлога за сумњу. Оног тренутка када Русија буде одлучила да гради гасовод, он ће проћи кроз Србију. Ми улазимо у изузетно тежак период. Начин на који је гарантована комплетизација нафтно-гасног аранжмана највећа је гаранција коју је Србија добила досад. Добили смо много чвршће гаранције него од било ког иностраног партнера досад. У међудржавним односима постоји поверење, а у ситуацији да то поверење буде изгубљено постоје међународне институције којима можемо да се обратимо.