Београд, 30. децембар 2008. године – Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић најавио је данас да ће приоритети Владе Србије у 2009. години бити очување макроекономске стабилности и подношење захтева за чланство наше земље у Европској унији (ЕУ).
Цветковић је на конференцији за новинаре, на којој је представио резултате рада Владе у 2008. години, навео да би Србија у првој половини наредне године требало да поднесе тај захтев, што ће зависити од става и одлуке Савета за европске интеграције.
Премијер је указао на то да ће приоритети Владе у наредној години бити и испуњење услова за белу шенгенску листу и наставак борбе за очување целовитости Србије и Косова и Метохије у њеном саставу.
Он је истакао да ће 2009. година бити искоришћена за то да се наша земља добро припреми за одбрану својих интереса пред Међународним судом правде, односно за расправу о легалности једностраног проглашења независности Косова.
Цветковић је изразио очекивање да ће поступак по захтеву за оцену законитости једностраног проглашења независности јужне српске покрајине пред тим судом започети 2010. године.
Кад је реч о економији, председник Владе је рекао да очекује да ће следећа година бити тешка, али и оценио да ће Србија имати снаге да је преброди.
После опоравка светске привреде, наша земља ће оснажити своју привреду и кренути ка расту бруто друштвеног производа, рекао је Цветковић и нагласио да ће Влада и даље пажљиво пратити дешавања на светском тржишту и предузимати одговарајуће мере да се ублаже ефекти глобалне економске кризе на финансијски систем и привреду Србије.
Он је изразио захвалност посланицима Скупштине Србије, без обзира на страначку припадност, на томе што су
усвајањем буџета за 2009. годину синоћ заштитили интересе свих грађана Србије.
Према његовим речима, у 2009. години планиран је раст бруто друштвеног производа (БДП) од 3,5 одсто и инфлација до осам одсто, при чему је у овој години раст БДП-а износио 6,1 одсто, а инфлација 6,9 одсто.
Цветковић је такође навео да ће Влада највероватније морати да повуче потпис са проширеног дејства Општег колективног уговора (ОКУ), будући да са синдикатима није постигнут договор.
Он је рекао да није оптимиста да ће се то завршити онако како је Влада предлагала, и додао да је споразум о примени проширеног дејства Општег колективног уговора у фази раскида, што је лошије решење од онога које је Влада предлагала.
Председник Владе најавио је да ће предложити да одмах после Нове године буду настављени преговори у циљу постизања новог договора о почетку примене проширеног дејства ОКУ, које подразумева исплату топлог оброка и регреса.
Према његовим речима, Влада је у преговорима са социјалним партнерима предлагала одлагање примене проширеног дејства тог уговора због негативне рефлексије светске економске кризе на српску економију.
Цветковић је оценио да је најлошије решење била одлука послодаваца да иступе из преговора о примени тог споразума, и изразио наду да ће и послодавци бити укључени у будуће преговоре.
Истовремено, он је најавио да ће једнострана примена Прелазног трговинског споразума са Европском унијом, која је била предвиђена за 1. јануар 2009. године, бити одложена док се у парламенту не усвоје измене царинских закона.
Он је рекао да ће Влада у току вечери и сутрашњег дана вратити у процедуру сет пореских закона који нису стигли да буду усвојени заједно са буџетом у Скупштини, и изразио очекивање да ће они бити усвојени у јануару.
Председник Владе је нагласио да то не би требало негативно да утиче на привреду земље, као и на спољнотрговински дефицит, и напоменуо да ће царине на дуги рок имати опадајући тренд.
Цветковић је подсетио на то да су царине смањиле и друге земље које су приступале Унији, и додао да ће смањење царина условити појефтињење репроматеријала и производа, тако да привреда од тога може имати пре користи него штете.
Штете ће имати она привреда која ће бити под већим теретом светске конкуренције. С друге стране, међутим, приликом преговора о овом споразуму водило се рачуна о асиметричности две привреде, објаснио је председник Владе.
Према његовим речима, у последња два месеца забележено је смањење увоза и извоза, а очекује се и да ће пад цена енергената имати веома позитивне ефекте на дефицит.
Он је указао на то да ће и размена са земљама потписницама ЦЕФТА споразума, са којима Србија остварује суфицит, такође допринети смањењу дефицита.
Цветковић је подсетио на то да је у протеклој години Србија остварила две дипломатске победе, и прецизирао да је у Генералној скупштини УН усвојена Резолуција којом је затражено правно мишљење Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Космета, као и да је мисија Еулекса на Косову размештена под окриљем УН и уз поштовање услова које је поставио Београд.
Према његовим речима, Еулекс је техничка мисија која треба да помогне владавини права на Космету, уз учешће Београда у том процесу.
Он је навео да је Влада, осим о склапању енергетског аранжмана са Русијом, све одлуке доносила једногласно, а да су разлике које су се показале последњих недеља нешто што се превазилази.
Велики успеси Владе су и потписивање уговора о стратешком партнерству са италијанском компанијом "Фијат" у крагујевачкој "Застави" и Уговор о продаји Нафтне индустрије Србије (НИС) као део енергетског споразума са Русијом, рекао је Цветковић.
Председник Владе је оценио да ће реализација енергетског споразума, чији се ефекти очекују у наредним годинама, имати велики значај за Србију.