Београд, 27. децембар 2008. године – Министар животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије Оливер Дулић изјавио је данас да ће у следећој години приоритет Владе Србије бити изградња Коридора 10.
Дулић је на конференцији за новинаре рекао да ће Србија од марта 2009. године почети изградњу свих путних праваца који чине Коридор 10, а то ће бити финансирано средствима из буџета од приватизационих прихода.
Он је рекао да ће изградња Коридора 10 почети када буду обезбеђена сва планска документа, и додао да Влада Србије тренутно нема контакта са концесионарима и да су односи државе и концесионара, на нажалост, дошли у фазу да комуницирају само преко медија.
Министар је подсетио на то да је став Владе да Србија неће покретати арбитражу, и изразио очекивање да то неће учинити ни концесионар и да би и за државу и за концесионара било најбоље да споразумно раскину тај посао.
Дулић је рекао да би тако могла да се настави сарадња на свим пројектима на којима сарађују фирме које чине концесионо предузеће и држава Србија.
Он је најавио да ће у 2009. години приоритети Владе бити и изградња железничког Коридора 10, аутопута Београд – јужни Јадран и изградња и унапређење мреже путева.
Према његовим речима, приоритет је и путни Коридор 10, на деоницама Лесковац–Прешево, Ниш–Димитровград, Нови Сад – Хоргош, као и обилазница око Београда.
Према подацима Министарства, укупна средства потребна за изградњу износе 1,585 милијарди евра, а ови путни правци биће изграђени из буџетских средстава, донација и кредита Светске банке, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и Хеленик плана, додао је Дулић.
Министар је указао на то да изградња и унапређење мреже путева обухвата аутопут Крагујевац–Баточина, магистрални пут М-21 Нови Сад – Ириг – Рума – Шабац, а у наставку магистрални пут М-19 Шабац–Лозница, као и магистрални пут М-25 Пожаревац – Кучево – Мајданпек – Неготин и крак Коридора 10 од петље "Суботица – југ" до граничног прелаза Келебија.
Дулић је најавио да ће у 2009. години бити спроведена акција "Очистимо Србију", која ће почети 1. марта и у коју ће бити уложен већи део средстава намењених за заштиту животне средине у буџету.
Намера је да следећа година по приоритетима буде година у којој ћемо инсистирати на томе да се Србија очисти, објаснио је Дулић и додао да то министарство и Фонд за заштиту животне средине планирају да у поменуту акцију инвестирају 6,5 милиона евра.
Он је рекао да одлагање смећа представља алармантни проблем у Србији, у којој се, како је навео, годишње производе између 2,3 и 2,5 милиона тона отпада, који није адекватно одложен.
Министар је рекао да ће акција почивати на четири стуба – популарно-едукативном, чији је циљ подизање свести грађана, акцији на терену у оквиру које ће бити уклоњене дивље депоније и санирана сметлишта, развоју еко-индустрије у циљу рециклаже отпада и укључивању јавних манифестација попут "Егзита" и фестивала трубача у Гучи у акцију.
Дулић је рекао да посебан проблем у Србији представља питање индустријског отпада који се годинама гомилао у фабрикама, и при том је упутио апел Скупштини Србије да што пре усвоји законе о управљању отпадом и о амбалажи и амбалажном отпаду.
Он је навео да је Влада Србије у четвртак усвојила Закључак о потреби изградње постројења за физичко-хемијски третман опасног отпада, и додао да би већ почетком следеће године требало да буде пронађена одговарајућа локација површине 20 хектара на којој ће бити изграђено то постројење.
Према његовим речима, за изградњу тог постројења, које би годишње требало да преради 43.000 тона тог отпада, Европска унија је обезбедила 14 милиона евра.
Министар је такође рекао да ће Србија инсистирати да се у реализацији енергетског споразума с Русијом поштују закони и стандарди за заштиту животне средине како би се максимално смањила могућност избијања еколошких инцидената.
Дулић је навео да је то министарство задовољно еколошким аспектима енергетског споразума с Русијом у делу у коме је учествовало у преговорима, јер је добило оно што је тражило.
Он је истакао да ће Министарство инсистирати на томе да се поштују закони и стандарди које Србија има и које ће тек имати на путу ка Европској унији, и додао да је веома важно да држава и купац НИС-а буду у таквој врсти односа да држава контролише поштовање стандарда и закона.