Фото: Танјуг

Цветковић је у интервјуу за агенцију Танјуг поновио да је буџет економска политика, и додао да ако нема буџета, нема ни економске политике.

На питање које последице Србија као држава може имати уколико у 2009. годину уђе са привременим финансирањем, премијер је одговорио да је кључна консеквенца та што без буџета Влада Србије нема могућности да води фискални део економске политике.

Он је, међутим, изразио уверење да буџет може бити усвојен до 29. децембра, и објаснио да се тај оптимизам више заснива на томе што сматра да постоје техничке могућности за то.

Цветковић је указао на то да је, иако је преостало свега четири дана, технички могуће усвојити буџет до краја године јер је то сада само питање политичке воље да ли посланици то желе или не.

Премијер је рекао да је посланицима у парламенту предложио модел према којем би био израчунат број потребних часова рада до краја седнице о буџету које би било равномерно распоређени по странкама, које би потом одлучиле како ће их искористити – за амандмане, Пословник или за слање порука грађанима.

Ако би тај предлог био прихваћен, могли бисмо да усвојимо буџет на време јер би онда свако имао могућност да говори о ономе о чему жели, оценио је председник Владе и подсетио на то да је предложио посланицима да, уколико желе стручно више да расправљају о амандманима, то учине паралелно по групама на самој седници.

То би били разговори на стручном нивоу, а ми смо били спремни да прихватимо све амандмане који суштински не руше концепт буџета, нагласио је Цветковић.

Према његовим речима, с обзиром на то да ни Србију неће мимоићи светска економска криза, Влада Србије припремила је буџет за наредну годину који је по својим карактеристикама рестриктивно-подстицајни, а ако се пређе на привремено финансирање, онда буџет губи подстицајну компоненту и остаје само она која је рестриктивна.

У образлагању Предлога буџета рекао сам да буџет има рестриктивни и подстицајни карактер, при чему је рестриктивни део штедња, а подстицајни је онај део где ми усмеравамо привреду да бисмо остварили стопу раста од 3 до 3,5 одсто, подсетио је премијер.

Када је реч о аранжману са ММФ-ом, он је навео да би Борд директора ММФ-а требало да о томе донесе одлуку средином јануара наредне године, и додао да још није добио потврду да ли би та институција могла да помери рок за одлучивање, уколико Србија не усвоји буџет до краја ове године.

Можда бисмо могли да се договоримо ако ММФ види да се напредује са усвајањем буџета, што би подразумевало да Скупштина Србије има започету седницу у јануару, указао је Цветковић и напоменуо да још не зна како би ММФ реаговао у том случају.

Председник Владе је подсетио на то да наша земља има могућност да од ЕУ затражи макрофинансијску помоћ у износу од приближно 400 милиона евра, али да се ту додатно компликују ствари због избора и смене администрације унутар ЕУ.

Због тога Србија мора да пожури са усвајањем буџета да би могла да рачуна на та средства најкасније до фабруара следеће године, истакао је Цветковић.

Он је објаснио да ће Србија, уколико не усвоји буџет на време, онда морати да тражи од ММФ-а да конвертује споразум, што значи и повлачење кредита од 520 милиона долара.

То у првобитном облику није било предвиђено јер наша држава има довољно велики износ девизних резерви, рекао је Цветковић и скренуо пажњу на чињеницу да би, ако се буџет не усвоји на време, целокупна скупштинска расправа и уложени амандмани били поништени, а Влада Србије би морала да повлачи Предлог буџета и поново га враћа у скупштинску процедуру.

То је компликовано и подразумева поново општу расправу, а наша земља би у случају таквог "лошег сценарија" послала веома негативну поруку потенцијалним инвеститорима, који су нам још више потребни у временима која долазе, упозорио је премијер.

Из тог разлога бих упутио апел посланицима и посланичким групама да ипак пронађу у себи снаге и да помогну да се буџет усвоји, поручио је председник Владе Србије.

Говорећи о ономе што нас очекује у 2009. години, Цветковић је оценио да ће привреда остати у границама планираног раста, зато што део наше привреде – прехрамбена индустрија – ипак неће бити погођен кризом.

Ако би раст био нижи од овог који смо планирали, онда ће се појавити дефицит у буџету, јер када се смање буџетски приходи, онда улазимо или у већи дефицит, што не смемо, или у већу рестрикцију, објаснио је премијер и поновио да ће Влада Србије у континуитету пратити шта се догађа и зависно од тога предузимати потребне мере.