Фото: Бета

Цветковић је, обраћајући се посланицима Скупштине Србије на почетку расправе о Предлогу закона о буџету за 2009. годину, подсетио на то да је Влада припремила мере које би требало да омогуће да Србија што безболније прође кроз ту кризу.

Он је истакао да је буџет рестриктиван у делу државних трошкова, који треба да буду што мањи, док је подстицајан у оном делу који је усмерен на подршку привреди да преброди тешкоће и одржи планирани развој.

Према његовим речима, Влада није одустала од развојне компоненте привредног сектора, и у том оквиру основни инвестициони приоритет биће изградња Коридора 10.

Буџет за 2009. годину направљен је на темељу три принципа: на принципу заједништва у оквиру владајуће коалиције, на принципу солидарности, који подразумева да сви пођеднако поднесу терет одговорности, и на принципу континуитета, што значи да ће се стално пратити економска ситуација и по потреби предузимати додатне мере, прецизирао је председник Владе.

Цветковић је новинарима у Скупштини Србије рекао да ће Србија морати да пређе на привремено финансирање уколико парламент не усвоји Предлог закона о буџету за наредну годину, и објаснио да привремено финансирање није ствар Владе већ законске неминовности, али да је ипак оптимиста и да очекује да ће Скупштина у законском року усвојити тај документ.

Према његовим речима, Предлог буџета је прва мера Владе у суочавању са ефектима економске кризе, а од последица те кризе зависи да ли ће буџет за 2009. годину бити промењен.

Министар финансија у Влади Србије Диана Драгутиновић упутила је позив посланицима у парламенту да усвоје Предлог закона о буџету за 2009. годину и измене и допуне пет пореских закона.

Она је, образлажући буџет за наредну годину, подсетила на то да су приходи планирани у износу од приближно 698,8 милијарди динара, а расходи на 748,8 милијарди динара, при чему је дефицит мањи од 50 милијарди динара.

Највећи издаци из буџета биће за различите облике социјалне заштите и на то ће бити издвојено приближно 34,8 одсто буџета, за капиталне издатке око 40 милијарда динара, од чега је половина у оквиру пројеката НИП-а, док је за трансфере осталим нивоима власти планирано приближно 73,6 милијарди динара, прецизирала је Драгутиновић.

Она је нагласила да је буџет основни инструмент економске политике Владе Србије, и додала да ће глобална економска криза, која се у протекла три месеца погоршала, имати негативне последице и на економију Србије.

Драгутиновић је упозорила на то да ће светска криза највеће последице имати на економске односе Србије са иностранством, и подсетила на то да су Влада Србије и НБС, у циљу превазилажења ефеката те кризе, предузеле низ мера, од којих је најзначајнија склапање "стенд бај" аранжмана са ММФ-ом.

Најважнији задатак економске политике у 2009. години је одржавање макроекономске стабилности, што подразумева и смањење јавне потрошње, због чега је буџет веома рестриктиван, објаснила је она и напоменула да ће плате запослених у државној управи бити на истом нивоу као у 2008. години, као и да не могу да рачунају на бонусе и такозвану 13. плату.

Потпредседник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић рекао је том приликом да ће у буџету Србије за 2009. годину бити довољно средстава да се настави реформа просвете.

Ђелић је навео да је за образовање обезбеђено 4,5 одсто бруто друштвеног производа (БДП), и додао да је за науку у буџету предвиђено 0,3 одсто БДП-а, што је недовољно, али је највише што је било могуће.

Према његовим речима, средства за научни развој и младе таленте биће обезбеђена из више извора.