Ђелић је на Самиту највећих српских извозника, који организује његов кабинет у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС), истакао да је први "пакет" мера усмерен на побољшање конкурентности српске привреде и да подразумева поједностављење процедура на граничним прелазима, као и процедура за добијање грађевинских и других дозвола.

Он је указао на то да ће примена Прелазног трговинског споразума појефтинити сировине из увоза, што ће Србији обезбедити лакши увоз сировина и опреме.

Према његовим речима, други сет мера подразумева лакши приступ извозника средствима за финансирање, при чему је од Европске инвестиционе банке обезбеђено 250 милиона евра за ликвидност извозног сектора у Србији.

Потпредседник Владе прецизирао је да је трећа група мера усмерена на одржавање раста извоза на постојећим тржиштима, као и на продор на нова тржишта.

Ђелић је навео да се планира и већи наступ на тржиштима Турске, Украјине, Русије, Блиског истока и северне Африке, и истакао да је за правовремени одговор на тржишне промене неопходна сарадња Владе и извозника.

Он је такође саопштио и да кредитни рејтинг Србије и поред светске економске кризе није оборен, и изразио очекивање да ће усвајање буџета и других мера Владе довести до одржања њеног кредитног рејтинга.

Ђелић је указао на то да нова времена и околности не мењају кључни циљ Србије, а то је да проблеми извозника постану проблеми државе, што до сада није био случај.

Макроекономска стабилност Србије није могућа без повећања извоза, поновио је потпредседник Владе, али и додао да анкета 100 највећих извозника Србије показује да је могућа стагнација извоза.

Он је пренео да привредници очекују стагнацију извоза због пада цена главних извозних производа Србије, односно хране, метала и гуме, као и због тога што су кључне земље у које се извози у рецесији.

Потпредседник Владе је прецизирао да се приближно 60 одсто извоза Србије производи у шест сектора који су директно изложени утицајима кризе на светско тржиште, будући да је реч о берзанској роби.

Он је оценио да проблем српског извоза нису лоше перформансе нити ниска продуктивност, већ пад потражње на кључним тржиштима на која Србија извози највећи део својих производа.

Ђелић је поновио да Србија ипак има могућност да постане извозно оријентисана земља, и прецизирао да би за повећање извоза требало обезбедити раст конкурентности, олакшати извозницима приступ финансијским средствима, помоћи им приликом наступа на новим извозним тржиштима и одржати ниво извоза на тржиште ЦЕФТА.