У поменутом извештају организације „Импјунити воч“ (IW) оцењује се да је у Србији постигнут напредак у остварењу правде за жртве ратова на простору бивше Југославије, али да и даље постоје недостаци који морају бити отклоњени.

Караџић је указао на то да је процес транзиционе правде у свакој постконфликтној земљи специфичан и да зависи од воље политичке елите, као и од степена укључивања грађанског друштва.

Он је нагласио да одговорност мора да постоји и да они који су починили недела у прошлости морају за то да одговарају како би се спречиле сличне ситуације у будућности.

Порицање злочина такође представља велики злочин и повређује жртве још више, оценио је Караџић и указао на то да је неопходно јавно говорити о пуној истини и признати жртвама право да отворено говоре, као и право на репарацију.

Према његовим речима, државе боље пролазе кроз процес транзиционе правде уколико сарађују са невладиним организацијама и цивилним сектором у целини.

У изради извештаја, IW је применила специфичну методологију на основу различитих домаћих и страних судских докумената, извештаја и анализа невладиних организација, медијских иступања, као и низа интервјуа са представницима бивше и садашње власти, новинарима и истакнутим појединцима.

Закључци извештаја истичу неопходност интегралног остваривања права на истину, правду и репарацију ради остваривања четврте тачке извештаја – гаранције непоновљивости злочина, а све у циљу промене односа према прошлости и давања права жртвама.

Оснивач IW Марлис Степерс указала је на то да је извештај резултат једноипогодишњег интензивног истраживања и консултација, чији је задатак било утврђивање постојећих препрека у остваривању поменутих права, као и скретање пажње на препоруке и мере како би се процес транзиционе правде остварио.