Милосављевић је на консензус конференцији у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", на којој је представљен поменути документ, указао на то да је у нашој земљи повећан број оболелих од болести које имају прогресиван ток, као што су кардиоваскуларна и малигна обољења и ХИВ.

Према његовим речима, циљеви националне стратегије за палијативно збрињавање су превенција, рано откривање болести и помоћ пацијенту и његовој породици да постигну што је могуће већи квалитет живота у датим околностима.

Министар је додао да се у документу наводи да је палијативно збрињавање фокусирано на пацијента и његову породицу, као и да обухвата и помоћ породици након смрти пацијента.

Он је прецизирао да је нацрт те стратегије обухватио период од 2009. до 2015. године, и додао да је урађен на основу препорука Светске здравствене организације (СЗО).

Истраживање здравственог стања становништва Србије из 2006.године показало је да хроничну болест или здравствени проблем има 26,6 одсто одраслих, што је значајно више него 2000. године, када је тај број износио 17,6 одсто.

Такође, основне карактеристике у Србији су одржавање тренда ниског наталитета и старење становништва уз повећање опште стопе смртности, што је становништво довело на праг демографске старости.

Национална стратегија за палијативно збрињавање представља део Стратегије развоја здравственог система Републике Србије и има за циљ да мобилише не само здравствени сектор већ и све чиниоце друштва који учествују у програмима палијативног збрињавања.

Доношење овог документа неопходно је због тога што, услед старења становништва наше земље и све већег броја оболелих од болести као што су кардиоваскуларне и малигне болести, шећерна болест, неуромускуларне и цереброваскуларне болести, ХИВ/АИДС, саобраћајни трауматизам и слично, потребе за овим видом здравствене заштите непрестано расту.