Фото: Танјуг

Јеремић је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да је то оствариво и да би то било у интересу Србије, региона и Европе.

Наши грађани треба да се осећају као грађани Европе. Велика је трагедија што стицајем историјских околности то нису већ данас, али сам уверен да ће се то догодити у најскоријем могућем року. Са наше стране ћемо све учинити да тако и буде, истакао је Јеремић.

Поводом непристајања Холандије да дозволи одмрзавање Прелазног трговинског споразума ЕУ са Србијом, Јеремић је навео да ће Србија учинити све што је у њеној моћи да се у ЕУ по том питању постигне консензус.

Верујем да је у интересу и ЕУ да западни Балкан настави процес интеграције. Али од далеко веће важности је да се у Србији чини све да буде изграђено истински европско друштво, систем у коме владају европски закони и да се грађани Србије осећају као сви други грађани ЕУ, што подразумева и пуну слободу кретања, рекао је министар спољних послова.

Према његовим речима, Србија чини све и наставиће да чини све како би дошло до одмрзавања процеса европских интеграција.

Испунили смо и политички критеријум пуне сарадње с Хашким трибуналом, спремни смо за европску будућност, оценио је Јеремић.

Говорећи о сарадњи Србије и НАТО-а, Јеремић је истакао да не постоји никакав формално дефинисан услов чланства у било којој међународној безбедносној организацији на путу ка приступању Европској унији.

Он је рекао да очекује да Србија у најскоријој будућности отвори званично представништво у седишту НАТО-а у Бриселу, и додао да ће последњу реч о могућности да Србија уђе у НАТО дати грађани на референдуму.

Јеремић је нагласио да ће Србија, поред сарадње са земљама ЕУ, у будућности имати и веома блиске односе са Русијом.

Сматрам да ће билатерални однос са Руском Федерацијом бити најзначајнији који ће ова земља имати у наредних неколико деценија. Наш стратешки циљ је чланство у ЕУ, а наш најважнији билатерални однос је са Руском Федерацијом. Мислим да те две ствари једна другу никако не искључују, оценио је Јеремић и додао да Србија има пуну подршку Руске Федерације на путу ка ЕУ.

Поводом одлуке да Србија у УН не гласа за резолуцију којом се Иран осуђује због кршења људских права, Јеремић је рекао да је заштита људских права један од најзначајнијих изазова међународне заједнице у 21. веку, али и да Србија мора оптимално користити своје спољнополитичке ресурсе.

Иран је једна од земаља која најгласније подржава Србију по питању Косова и Метохије у оквиру Организације исламске конференције. Они су и гласали за Србију у Генералној скупштини УН када смо поднели резолуцију којом се питање статуса Косова и Метохије пребацује на међународно-правни терен. Иран улаже изузетне напоре да се ограничи број земаља које признају Косово као независну државу у оквиру исламског света. У том смислу, ми са Ираном јако блиско сарађујемо, истакао је Јеремић.

Министар спољних послова изразио је очекивање да ће Међународни суд правде током 2010. године донети одлуку којом се једнострано проглашена независност Косова и Метохије оцењује као нелегална.

Јеремић је нагласио да ће Међународни суд правде донети одлуку која је на линији очувања уставног поретка Србије.

Мислим да то представља значајан допринос Србије међународним односима и очувању међународног права у 21. веку. Очекујем да ће велики број држава искористити своје суверено право и доставити своје мишљење Међународном суду правде, оценио је министар иностраних послова.

Указујући на то да је ово први пут да се пред тим судом поставља проблем сецесије, Јеремић је оценио да ће одлука тог суда имати карактер преседана.

Сва питања сецесије која ће пред Међународни суд правде евентуално бити постављена у 21. веку за своју полазну основу имаће оно што суд буде одлучио у случају Косова и Метохије, истакао је Јеремић.

Он је навео да ће у априлу 2009. године бити одржано прво рочиште пред овим судом, док је друго заказано за децембар наредне године.

Јеремић је нагласио да Србија има добар правни тим и да његову окосницу чине људи који су били заступници у процесу тужбе Босне и Херцеговине против Србије, појачани еминентним стручњацима из иностранства.

Поводом тужбе за геноцид против Хрватске, чије је подношење недавно најављено, Јеремић је рекао да је Србија добила годину дана да је формулише.

Нисмо имали другог избора него да то учинимо. Србија је покушала све да се избегне судски епилог. Веровали смо да би зарад бржег остваривања наше заједничке будућности у Европској унији било много боље уколико до овог судског процеса не дође. Али након што се суд прогласио надлежним по њиховој тужби, и ми смо се определили за овај корак, навео је Јеремић.

Он је рекао да ће се српски правни тим у својој тужби осврнути и на период између 1941. и 1945. године и злочине који су почињени у Независној Држави Хрватској.

Мислимо да је изузетно важно имати јасну представу о догађајима који су довели до сукоба деведесетих година прошлог века. Осврнућемо се на време НДХ, време усташке власти у Хрватској, када су почињени неки од најстрашнијих злочина у историји човечанства. Као што је и хрватска тужба конципирана тако да се осврће на историјски развој који је довео до догађаја деведесетих година, то ће бити случај и са нашом, навео је Јеремић.

Према његовим речима, можда је и боље да овај проблем буде у Хагу сагледан на један објективан, интернационализован и правно утемељен начин.

Независно од тога, треба заиста покушати све да се односи Србије и Хрватске што је могуће више побољшају. Треба да сарађујемо у економском и у сваком другом смислу. Техничка, културна, научна и свака друга сарадња треба да буде растерећена овог историјског проблема како бисмо се окренули заједничкој будућности у Европској унији, оценио је Јеремић.

Министар спољних послова је оценио да ЕУ не повезује питање прикључивања Србије са одређивањем будућег статуса Космета, и истакао да ће дипломатски задатак Србије бити да не дође до промене у политици Брисела.

Званична политика и Брисела и Београда јесте да су процес одређивања будућег статуса Косова и Метохије и процес прикључивања Србије ЕУ два различита процеса и мислим да би било изузетно важно да тако и остане, рекао је Јеремић.

Он је истакао да би се Србија, уколико би дошло до преклапања или условљавања, нашла у изузетно сложеној ситуацији која би за последицу имала озбиљне проблеме у интеграцији западног Балкана у ЕУ.

Према његовим речима, Србија мора да буде успешна на оба пута – и на очувању уставног поретка и територијалне целовитости, и на процесу интеграција у ЕУ који ће на крају кулминирати пуноправним чланством.

То је једини пут ка изградњи просперитетног европског друштва на простору западног Балкана, а кључ успеха је убрзавање процеса европске интеграције за Србију. Србија је кључ, центар западног Балкана, који је последњи део неинтегрисане европске географије. Историјски процес консолидације европског простора мора бити завршен, истакао је Јеремић.

Министар иностраних послова нагласио је да ће Србија наставити да чини све како би у потпуности завршила сарадњу са Хашким трибуналом, што ће довести до одмрзавања Прелазног трговинског споразума са ЕУ.

Данас једино Холандија сматра да процес европских интеграција Србије не треба одмрзнути јер Србија не сарађује у потпуности са Хашким трибуналом. Мислим да то није коректна констатација. Нажалост, довољно је да се једна чланица ЕУ не сложи с политиком већине и да за нас та врата сада буду затворена, указао је Јеремић.

Он је рекао да све предрасуде из деведесетих година прошлог века, када је Србијом владао Слободан Милошевић, нису у потпуности уклоњене.

Значајне промене су се догодиле и Србија више није онаква држава каква је била у деведесетим годинама. Ни једна држава западног Балкана није онаква као што је била у деведесетим годинама. Треба се одупрети инстинкту да се, када год дође до проблема на Балкану, окрећемо неким старим анализама, неким старим инструкцијама како се на овом простору проблеми решавају, сматра министар иностраних послова.

Јеремић је рекао да се решење за мир и стабилност на Балкану данас налази у Београду, и истакао да би Србију требало третирати као равноправног партнера.

Ми смо својим поступцима у последњих осам година показали да заслужујемо да будемо третирани као равноправан партнер. Без Београда не постоје стабилна, демократска и одржива решења на Балкану, и Србија је кључни сарадник и саговорник када је реч о интеграцији западног Балкана у ЕУ, нагласио је Јеремић.

Он је додао да ће приближавање Србије Европској унији зависити и од геостратешких околности, које сада нису најповољније.

Европа је у овом тренутку суочена са институционалним изазовима, као што је проблем ратификације Лисабонског споразума, а свему томе се придружује и глобална економска криза. Али упркос свим тим потешкоћама, приоритет ове Владе остаће реформе, изградња европског друштва и усвајање европских закона како би грађани Србије почели да се осећају као грађани Европе, закључио је Јеремић.