Југословенска фудбалска репрезентација је у Француској дочекана као један од фаворита "из сенке" за највиąи пласман на Светском првенству. Покриће за такву оцену давала су имена Мијатовића, Михајловића, Југовића и других југословенских играча, чланова великих европских тимова и доказаних фудбалских величина. Осим што је поседовала високе индивидуалне квалитете, екипа Југославије је и као целина складно функционисала. Читав фудбалски свет је био импресиониран играма које су најбољи југословенски фудбалери приказали у две утакмице "баража" за Светско првенство када су са 7:1 у Будимпешти и 5:0 у Београду просто збрисали са терена своје некадашње фудбалске учитеље, Мађаре.

Југославија је на крају заузела десето место у конкуренцији 32 земље учеснице, што представља успех, јер је иза себе оставила многе јаке националне селекције. С друге стране, југословенски фудбалери су разочарали игром. Од њих се очекивало да наставе да играју онако како су то чинили пре Светског првенства - офанзивно и маштовито. Нажалост, када је било најпотребније, национална селекција је приказала недовољно. Истина, у утакмици осмине финала против Холандије није било ни среће, али остаје утисак да је у том сусрету Југославија платила данак затвореној и бојажљивој игри.


Голмани: Ивица Краљ, Драгоје Лековић.

Одбрана: Зоран Мирковић, Горан Ђоровић, Мирослав Ђукић, Синиąа Михајловић, Слободан Комљеновић, Ниша Савељић, Жељко Петровић.

Средина: Славиша Јокановић, Бранко Брновић, Владимир Југовић, Дејан Савићевић, Драган Стојковић, Љубинко Друловић, Дејан Говедарица, Мирослав Стевић.

Напад: Предраг Мијатовић, Саво Милошевић, Дејан Станковић, Перица Огњеновић, Дарко Ковачевић.

	Победоносни Михајловићев погодак

Сент Етјен, Француска, 14. јун - Група "Ф"

ЈУГОСЛАВИЈА - Иран 1:0 (0:0). Стрелац за Југославију: Синиша Михајловић у 73. минуту.

Југословенски фудбалери до победе против скромних, али борбених Иранаца дошли су после веома слабе игре у већем делу утакмице. Неповољан утисак су нарочито оставили играчи средине терена, који нису успевали да употребљивим лоптама упосле нападаче Мијатовића и Милошевића. У првом делу играчи Југославије нису успели да упуте ниједан ударац на гол супарника.

У другом делу селектор репрезентације Слободан Сантрач се одлучио за офанзивнију варијанту, убацивши у игру Дејана Станковића, Огњеновића и Ковачевића. Овај последњи је у 73. минуту срушен у соло-продору на 20-так метара од гола Иранаца. Слободан ударац је одлично извео Синиша Михајловић и то је био једини погодак на утакмици.

---

1:0 за Југославију - Станковић!

Ланс, Француска, 21. јун - Група "Ф"

ЈУГОСЛАВИЈА - Немачка 2:2 (1:0). Стрелци за Југославију: Станковић у 12. и Стојковић у 54. минуту.

Првих 70 минута утакмице југословенски фудбалери су приказали најбољу игру на Светском првенству. Инспирисани великим противником југословенски фудбалери су повели са 2:0, имали још неколико изгледних шанси и били надмоћни у свим елементима игре.

Међутим, ни то није било довољно. Код првог гола Немаца, лопта је ударила у Михајловића, променила правац и одсела у мрежи голмана Ивице Краља. Овај погодак је умногоме пореметио игру селекције Југославије што су фанатични Немци успели да искористе и изједначе на 2:2.

---

	Комљеновић (13) у тренутку постизања гола који је одлучио победника

Нант, Француска, 25. јун - Група "Ф"

ЈУГОСЛАВИЈА - САД 1:0 (1:0). Стрелац за Југославију: Слободан Комљеновић у 4. минуту.

Репрезентација Југославије пласирала се међу 16 најбољих екипа света, али је поновила бледу игру из сусрета са Ираном. Рани гол Комљеновића после слободног ударца Михајловића као да је успавао југословенске фудбалере који су иницијативу препустили противнику. У другом полувремену они су заиграли нешто повезаније и имали шансе за други погодак, али без резултата.

---

Промашени Мијатовићев једанаестерац

Тулуз, Француска, 29. јун - осмина финала

ЈУГОСЛАВИЈА - Холандија 1:2 (0:1). Стрелац за Југославију: Слободан Комљеновић у 48. минуту.

Југославија је у утакмицу ушла са појачаном одбрамбеном линијом и само једним играчем (Мијатовић) у нападу. Дефанзивна варијанта се није исплатила, јер су Холанђани преко Бергкампа повели са 1:0. Тек пошто су примили гол, југословенски фудбалери су, од почетка другог полувремена, у неизмењеном саставу, кренули у напад и већ у 48. минуту Слободан Комљеновић је, после центаршута капитена Драгана Стојковића из непосредне близине главом упутио лопту у мрежу.

Тренутак који је одредио судбину репрезентације Југославије на овој утакмици и на Светском првенству десио се у 51. минуту. Владимир Југовић је срушен у шеснаестерцу Холанђана и шпански судија Гарсија-Аранда без оклевања је показао на 11 метара. Двадесет осмогодишњи играч мадридског Реала Предраг Мијатовић снажно је шутирао, али је погодио само пречку у тренутку када је голман Едвин Ван дер Сар већ био савладан.

Промашени једанаестерац је толико деморалисао југословенске фудбалере да су поново препустили иницијативу агресивним Холанђанима. У 80. минуту је због повреде изашао најбољи играч Југославије на утакмици Синиша Михајловић, што је изазвало повећану несигурност у задњој одбрамбеној линији. Када се већ очекивао крај регуларног дела утакмице, тамнопути Едгар Давидс је снажним шутем са 20-так метара по други пут погодио гол Ивице Краља. Било је јасно да је то крај свим надањима, јер једноставно више није било ни времена да се резултат промени.