"Господине председавајући,
Ваше Екселенције,
Даме и господо,

Памтимо период када се ауторитет врховног тела Уједињених нација, Савета безбедности, није у потпуности поштовао, када се његов легитимитет доводио у питање, а његова способност за деловање била ограничена. То је био период хладног рата, и он се завршио.

Данас, ми међународну политику више не видимо као такмичење у коме победник добија све.

Савет безбедности - и Уједињене нације као целина - још једном су тачка у коју се слива сва људска нада у мир и безбедност, тачка у коју сви с поверењем гледамо, и ослонац нашег уверења да је договор могућ.

Ми данас спремно прихватамо различитост ставова у свету. Верујемо да смо, као светска заједница, због тога јачи и сматрамо да је свет бољи, препун могућности које се отварају са сазнањем да су наше судбине испреплетане.

Господине председавајући,

Након демократске смене режима Слободана Милошевића у октобру 2000, грађани наше земље су извојевали слободу и почели да уживају у добробитима мира. Напорно смо, и без престанка, радили на обезбеђивању просперитетне будућности, под окриљем уједињене Европе. Истовремено, улагали смо напоре и да унапредимо процес помирења са нашим суседима, што је камен темељац наше политике раскидања са наслеђем последње деценије 20. века на Балкану.

По први пут у историји, цео регион се налази надомак прекретнице.

Наш досадашњи успех велика је победа свих оних који верују да је припадање Европи добро за Србију, добро за Балкан, добро за све народе Старог континента.

Ваше Екселенције, обавештени смо да постоји намера да се драстично уназади напредак целог региона. Ако се то допусти, неће само западни Балкан трпети тешке последице, већ и цела светска заједница.

Данас ме овде, пред Вас, доводе непосредна близина и обим те претње, као и уверење да, заједничким радом, можемо спречити катастрофу непојмљивих размера.

Господине председавајући,

Добили смо поуздане информације да у наредним данима Привремене институције самоуправе наше јужне покрајине Косова и Метохије, која је под прелазном управом УН-а, намеравају да једнострано и противправно прогласе независност.

Такво противправно проглашење независности од стране власти у Приштини представљало би брутално кршење Резолуције 1244 Савета безбедности, која потврђује суверенитет и територијални интегритет земље чланице Уједињених нација, у овом случају Републике Србије, која обухвата - и то врло експлицитно, према тексту Резолуције и нашем Уставу - нашу покрајину Косово и Метохију.

Господине председавајући,

Савет безбедности, као и све земље чланице Уједињених нација, обавезан је, према Глави VII, да поштује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије. То предвиђа Резолуција 1244, и ми очекујемо, господине председавајући, да Савет безбедности поштује одредбе међународног права, начела међународне правде, принципе изнете у Повељи Уједињених нација, као и сам текст Резолуције овог Савета, при одлучивању о томе како да одговори на непријатељску намеру власти у Приштини.

Господине председавајући,

Република Србија неће толерисати овакав незаконити акт сецесије. Наша Влада и Народна скупштина прогласиће одлуку приштинских власти неважећом. Такође, предузећемо све дипломатске, политичке и економске мере да спречимо и реверзирамо овај директни и неиспровоцирани напад на наш суверенитет.

Морам да додам, господине председавајући, да, као одговоран члан међународне заједнице посвећен мирном и споразумном решењу спорова, и због свог будућег чланства у Европској унији - Република Србија неће прибећи употреби силе. Јер сила не може да донесе мирно решење било које кризе. Стога чак и сада, у овом тешком часу, ми поново позивамо власти у Приштини да се, јавно и недвосмислено, посвете процесу тражења компромисног решења за будући статус наше јужне покрајине.

Заједничким снагама, промишљеним и опрезним деловањем, Приштина и Београд, уз подршку овог Савета, још могу да избегну преседан који би нанео непоправљиву штету међународном поретку. Права природа овог преседана мора бити јасно формулисана.

Једнострано и противправно проглашавање независности Косова од Србије, које власти у Приштини спремају, не би било ништа друго него насилно распарчавање суверене земље, чланице Уједињених нација. Овај чин би директно и непосредно поништио прво начело Повеље Уједињених нација, односно суверену једнакост свих земаља чланица.

Такав преседан, наметнут светској заједници, одјекнуо би врло далеко, у сваком кутку планете. Врло брзо би се тиме набујала река самоопредељења претворила у неконтролисани водопад сецесија.

Сви знамо да постоје десетине разних Косова у свету, која само чекају да сецесија постане легитимна, да се установи као прихватљива норма. Многи постојећи конфликти би ескалирали, замрзнути конфликти би се распламсали, а нови би букнули.

Господине председавајући,

Дозволите ми да будем сасвим јасан. Република Србија никада неће прихватити никакво нарушавање свог територијалног интегритета. Ми никада нећемо признати независност Косова. Ми га се нећемо одрећи, нећемо одустати, ако овај кукавички чин не буде спречен. Ни сада. Ни за годину дана. Ни за деценију. Никада. Косово и Метохија ће остати део Србије заувек.

Водите рачуна, Ваше Екселенције, косовски Албанци су спремни да баце рукавицу у лице ове организације. Они су решени да предузму акцију која би представљала досад невиђено, изричито и намерно кршење Повеље Уједињених нација, међународног права и овлашћења самог Савета безбедности.

Господине председавајући,

Сада бих навео шта ми сматрамо да треба урадити.

Прво, да Савет безбедности предузме делотворне мере да обезбеди пуно поштовање свих одредби Повеље Уједињених нација и Резолуције 1244. Стога, Савет безбедности мора хитно да реагује и осуди јасну намеру власти у Приштини да једнострано, незаконито и противправно објаве независност од Републике Србије. Уз то, Савет безбедности мора да потврди суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, укључујући Косово.

Друго, да Генерални секретар и његов специјални представник на Косову искористе своја овлашћења. Специјални представник Јоаким Рикер мора добити јасне и недвосмислене инструкције да у најкраћем року искористи своја придржана овлашћења према Уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову и да, у случају да покрајинска скупштина прогласи независност, прогласи тај акт неважећим. Он такође мора добити инструкције да распусти Скупштину Косова, на основу тога што проглашење независности није у складу са Резолуцијом 1244. Он има таква овлашћења. Она су раније већ коришћена. Он мора да их искористи поново.

Треће, да међународне безбедносне снаге на Косову, познате под скраћеницом КФОР, наставе да поштују законски оквир за своје операције, у складу са ставом 9 Резолуције 1244, и да остану статусно неутралне. Наставак примене оваквог приступа омогућава да сви становници наше јужне покрајине прихвате њихову мисију, чији је циљ да заштити њихове животе и имовину.

КФОР мора, господине председавајући, да покаже посебно разумевање за заједницу косовских Срба, као и за свештенство Српске православне цркве и њихове манастире, од којих се неки налазе на Листи светске културне баштине Унеска, и, што је крајње забрињавајуће, на Листи угрожене светске културне баштине. Та света места уткана су у саме темеље српског идентитета. Она нису тек обичне зграде или споменици. Она представљају суштинску везу са живом традицијом данашње Србије.

Република Србија чврсто верује да је КФОР у стању да спречи понављање етничког чишћења против српског становништва до којег је дошло у другој половини 1999. и у марту 2004. године, и да заштити верско наслеђе моје земље од даљег уништавања и културног чишћења.

Четврто, господине председавајући, да Европска унија такође настави да у целости поштује све одредбе Резолуције 1244 – нарочито оне које се односе на овлашћења у надлежности Савета безбедности (став 5 и 19).

Желим да нагласим: Република Србија у начелу поздравља сваки израз све веће посвећености Европе западном Балкану. И због тога, поздрављамо жељу Европске уније да повећа присуство у нашој јужној покрајини.

Али, да би мисија Европске уније на Косову добила пун међународни легитимитет, апсолутно неопходан за успех мисије, мора најпре да тражи мандат од Савета безбедности.

Господине председавајући,

Ми не верујемо да су исцрпљене могућности за преговоре јер верујемо да никада није касно да се ради на проналажењу решења које води регионалном миру и стабилности.

Ми не верујемо да је икада касно за преговоре о будућности – нарочито када је реч о будућности која нам је свима заједничка.

Да ли је касно за мировне преговоре на Блиском истоку, у Африци, или пак било где другде у свету? Да ли би требало једноставно да одустанемо – и да се тако препустимо поништавању начела која чине језгро онога што нас све повезује?

Одустајање није легитимна опција, јер то значи да се ми, као део светске заједнице, поново враћамо фатализму прошлости. То значи да смо спремни и да желимо да жртвујемо геостратешке приоритете на олтару аспирација косовских Албанаца. То такође значи да бисмо свесно скренули поглед са главног циља: европске будућности за све земље западног Балкана.

Господине председавајући,

Данас смо се окупили пре свега због питања статуса Косова. Ја сам овде и да изнесем став, пред Вама и пред историјом, о томе какав је статус читаве Србије.

Намеравам да будем врло јасан, можда и недипломатски отворен.

Мој народ је довољно пропатио зато што је био сатанизован због догађаја из деведесетих година. Уморни смо од тога да се људи и даље крију иза прошлости да би оправдали своје нападе на нашу земљу данас.

И управо због тога не можемо да допустимо да се читав низ лажи овековечи у књигама историје о томе како је Србија опструирала процесе, да је Србија и даље националистичка земља која покушава да угњетава мањине, да је Србија узрок текућих проблема.

Да, господине председавајући, чуо сам те и многе друге сличне оптужбе. Чуо сам их од људи који би требало да знају и умеју више. Много више.

По кулоарима и ходницима, Ваше Екселенције, Вама је речено да су све могућности исцрпљене. Да решење мора бити наметнуто, јер преговори нису уродили плодом.

Оно што се дешавало последње две године нису били преговори. То је била вежба чији је крајњи исход унапред саопштен свима.

Последње две године сведоче о неуспеху оних који су желели да наметну решења безобзирним непоштовањем најелементарнијих правила међународног права и демократских вредности.

Последње две године такође сведоче о неуспелом процесу који је морао да приближи људе а који их је уместо тога још више раздвојио.

Ваше Екселенције, Србија неће прихватити одговорност за овај неуспех. Историја ће судити онима који су принципе заменили полемисањем, а визионарско државништво дипломатским позориштем.

Господине председавајући,

Позивам све чланове Савета безбедности, као и све земље чланице Уједињених нација, да наставе да поштују, у овом кризном тренутку, суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.

Ми вам кажемо, са свом сигурношћу и моралном снагом уједињеног народа: Србија никада неће заборавити.

Очување целовитости и слободе Србије, интегрисане у Европу и укључене у свет, темељ је нашег националног интереса. То се неће променити.

Ми смо направили избор. Сада је време да Савет безбедности и земље чланице изаберу – да одлуче да ли ће нам се придружити у одбрани начела која сви дубоко поштујемо.

Јер то питање које стоји пред вама: да ли уништити или сачувати неповредиви карактер основне солидарности међу сувереним државама, заједнички је именилац светске заједнице.

Тренуци као што је овај одређују пут сваке нације. Ми смо народ, господине председавајући, који се вековима борио да одбрани своју слободу, да успостави демократију и да изгради праведно друштво.

Тако је било, тако јесте и тако ће бити. Као и Косово што ће бити. Наше до краја. Косово ће остати део Србије заувек.

Хвала, господине председавајући, што сте ми дали могућности да се обратим овом Савету у овом значајном тренутку за све нас".