Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, Уставним оквиром и Заједничким документом (СРЈ-УНМИК) од 5. новембра 2001. године потврђене су обавезе везане за безбедност и људска права, повратак свих интерно расељених и прогнаних лица, као и неспорни ауторитет и одговорност УНМИК-а да у име међународне заједнице спроведе ове обавезе.

Преко 280 хиљада интерно расељених и прогнаних лица са Косова и Метохије већ више од пет година има привремено пребивалиште на територији Србије и Црне Горе, ван Косова и Метохије. Резултати у процесу повратка у последњих пет година више су него слаби, а својим домовима вратило се само 11 хиљада лица, од чега око 5 хиљада Срба, с тим да их је око 4 хиљаде расељено и прогнано у мартовском насиљу албанских екстремиста 2004. године, када је спаљено 900 кућа и станова и уништено више од 30 православних храмова широм Косова и Метохије.

Најбројније расељавање догодило се у лето 1999. године, доласком међународних снага у јужну покрајину, а ситуација у којој се налази већина Срба и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији остаје неизвесна, па се због тога процес расељавања наставио све до данашњег дана.

Округ Србија Црна Гора Укупно Косовски 87.420 8.135 95.555 Пећки 44.986 18.180 63.266 Косовско-поморавски 32.042 245 32.287 Косовско- митровачки 18.423 1.835 20.258 Призренски 29.910 1.105 31.015 Укупно 212.781 29.500 242.381

Национална припадност Србија Црна Гора Укупно Срби 207.500 18.500 226.000 Роми 30.000 7.000 37.000 Муслимани 13.500 1.500 15.000 Остали 6.500 2.500 9.000 Укупно 257.500 29.500 287.000

На овај број треба додати и око 20 хиљада интерно расељених лица унутар Косова и Метохије који су из етнички мешовитих средина прешли у већинске, скоро једноетничке енклаве.

Број регистрованих расељених и прогнаних лица у Србији је 212.781, а у Црној Гори 29.500.

Ови подаци јасно показују да кршење основних људских права (укључујући и право на располагање и уживање имовине које гарантује Европска конвенција о људским правима) кочи процес повратка на Косово и Метохију. Страх, недостатак безбедности и слободе кретања, као и нефункционисање законодавних механизама и привремених институција на Косову и Метохији стварају политичку климу која не погодује повратку. Немогућност да се поново дође у посед своје имовине и да се остваре друга права по Европској конвенцији о људским правима и Резолуцији СБ УН 1244 представља највећу бригу и велико оптерећење за демократске власти у Србији и Црној Гори и Србији.

Пример Босне и Херцеговине недвосмислено показује да се добри резултати могу постићи само када се изграде посебни услови за реализацију достојанственог и одрживог повратка. Заједнички документ УНМИК-а и СРЈ (од 5. новембра 2001. године) утврдио је као приоритет "обезбеђење сигурног и несметаног повратка свих избеглих и расељених лица у своје домове" (Резолуција СБ УН 1244, тачка 11к).

Осим повратка избеглих и расељених, опстанак Срба и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији такође је од приоритетног значаја. УНМИК и Координациони центар СРЈ и Републике Србије за КиМ обавезали су се Заједничким документом да примене исте принципе, критеријуме, мере и средства, по потреби и специфичне, којима би се обезбедили сви услови да се спречи процес исељавања.


Познато је да је претварање Косова и Метохије у већински албанску територију последица следећих процеса:

I демографска експанзија албанског становништва која је променила етничку структуру покрајине,

II исељавање Срба и осталих неалбанаца под притиском,

III куповина непокретне имовине Срба и осталих неалбанаца по увећаним - атрактивним ценама.


IV Процес исељавања Срба и осталог неалбанског становништва наставио се интензивно и након уласка међународних мировних снага (после 10. јуна 1999. године). И поред њиховог ангажовања, страх и несигурност Срба и осталог неалбанског становништва расли су услед немогућности да буду заштићени од албанског екстремизма и освете.

V После 10. јуна 1999. године појачан је и процес уништавања културне баштине Срба и других неалбанаца, као и хришћанских, претежно православних, гробаља. Овај процес, интензивиран формирањем Ослободилачке војске Косова (ОВК), представља један од основних показатеља, заједно са рушењем српских и других неалбанских кућа и узурпацијом имовине, да је на делу концепт етничког чишћења Срба и осталих неалбанаца у покрајини. Овим процесом евидентно су прекршена и угрожена људска, историјска и културна права Срба и осталих неалбанаца на Косову и Метохији.

Четврти и пети процес су у једном временском периоду правдани режимом Слободана Милошевића са којим међународна заједница није могла да успостави сарадњу по питању спровођења Резолуције СБ УН 1244. Након демократских промена у Србији и Црној Гори и Србији 5. октобра 2000. године ови процеси су се наставили, а да при томе међународне мировне снаге нису предузеле адекватне и задовољавајуће мере за њихово сузбијање и спречавање. Оваква ситуација доприноси даљем исељавању и неповратку Срба и осталих неалбанаца на Косово и Метохију. Све ово повећава степен неповерења и међуетничке тензије, те тиме не доприноси процесу поверења и стварању мултиетничког Косова и Метохије.

Да би повратак био одржив и достојанствен, потребно је свим грађанима Косова и Метохије обезбедити нормалне услове живота и привређивања. То подразумева јачање економског сектора и стварање услова за запошљавање великог броја незапослених. Приватизација је сигурно значајан процес за подстицање економског развоја, међутим у њу се морају укључити и Србија и Црна Гора и Република Србија. Државна заједница и Република Србија, многа предузећа и сви грађани имају значајна улагања у привреду Косова и Метохије. Мора се имати у виду чињеница да СЦГ дугује 1,3 милијарде долара страним кредиторима на име дуга привреде Косова и Метохије. Не може се занемарити ни тренутни дуг према пензионерима, људима који су часно и поштено радили и градили привреду и земљу, укључујући и Албанце. Неопходан је усаглашен приступ и за повезивање радног стажа свим радницима који су из неекономских разлога остали без посла.

Повратак на Косово и Метохију (PPS, 1,09MB)

Извор: Координациони центар за Косово и Метохију