Долазак међународних снага и институција међународне управе на Косово и Метохију 10. јуна 1999. године није решио проблем јужне српске покрајине. У протеклих осам година, преостали косовски Срби и припадници других неалбанских националних заједница били су приморани на то да се исељавају са својих огњишта, уништавана им је имовина, скрнављена су гробља и културна баштина, паљене цркве и манастири који су симбол постојања и трајања једног народа на територији коју насељава вековима. У периоду од јуна 1999. године до мартовског насиља 2004. године, више од 220 хиљада Срба и других неалбанаца изгнано је из покрајине, а 120 хришћанских светиња и споменика девастирано и уништено.

Насиље албанских екстремиста и етничко чишћење српског становништва које се догодило 17. и 18. марта 2004. године још једном је показало да ни постојеће институције у покрајини, ни институције међународне управе на Косову и Метохији нису испуниле свој задатак јер нису омогућиле стварно функционисање и постојање мултикултурног друштва у покрајини. Мартовски погром однео је неколико десетина живота, рањено је више стотина особа, протерано више од четири хиљаде Срба и других неалбанаца, запаљено више од 800 њихових домова и разрушено или тешко оштећено 35 православних храмова и споменика културе.

На овој страници, поред информација о ситуацији у којој на Косову и Метохији живе Срби и други неалбанци и о напорима које Влада предузима у циљу решавања проблема у покрајини, домаћој и светској јавности биће доступни и многи документи и сведочанства који, иначе, нису медијски доступни на други начин, као и документарни филмови о угрожавању људских права на Косову и Метохији.

НА ПРИЛОЖЕНОМ ВИДЕО-ЗАПИСУ ПОГЛЕДАЈТЕ УНИШТАВАЊЕ ЦРКВЕ СВ. АПОСTОЛА АНДРЕЈА У ПОДУЈЕВУ, КОЈУ СУ АЛБАНСКИ ЕКСТРЕМИСТИ ЗАПАЛИЛИ И МИНИРАЛИ 18. МАРТА 2004. ГОДИНЕ