|
Новинар РТС Светлана Вукмировић рођена је 4. октобра 1974. године у Приштини. Новинарством се бави више од 10 година, а била је новинар ТВ Приштина до јуна 1999. године, када је била протерана са својим колегама. На Косово и Метохију се враћа октобра исте године у северни део Косовске Митровице. Од 2001. године ради као новинар РТС у Београду, где активно прати проблематику и стање у јужној српској покрајини. Добитник је годишње награде РТС за професионално и храбро извештавање са Косова и Метохије 2000. године, а учествовала је са својим документарним филмовима и на фестивалу у Москви.
Избеглички центри на Косову и Метохији, 2005 - 2006. (7 минута)
Мало ко зна да на Косову и Метохији и даље постоје избеглички центри у којима живе прогнани Срби из свих крајева јужне српске покрајине. Многе породице које станују у контејнерима или старим хотелима једва преживљавају. Само на Брезовици повратак у домове чека више од 800 интерно расељених Срба из Урошевца, Призрена, Приштине, Качаника, Клине и других места на Косову и Метохији. Чаглавица после 17. марта 2004. године, 2005 - 2006. (8 минута)
Доласком УНМИК-а и КФОР-а на Косово и Метохију, јуна 1999. године, из Приштине је прогнано више од 40.000 Срба. Иако је село Чаглавица удаљено свега три километра од Приштине, многи Срби из тог места свој град нису видели пуних осам година, при чему када падне ноћ држе стражу свесни да поново могу бити нападнути. Они сведоче шта им се догодило 17. марта 2004. године, а напади на њих ни сада не престају. Обилић после 17. марта 2004. године, 2005 - 2006. (7 минута)
У Обилићу је до јуна 1999. године живело 8.000 Срба и Рома. Њихове куће су спаљене, а они постају избеглице у сопственој земљи. Они Срби који су остали да живе у том месту станују у контејнерима и изнајмљеним собама у близини својих домова у које не могу да се врате јер им нико не гарантује безбедност. Косово Поље после 17. марта 2004. године, 2005-2006. (два минута)
Јуна 1999. године из Косова Поља је за два дана прогнано више од 18.000 Срба. Нови погром српско становништво у Косову Пољу доживело је 17. марта 2004. године када су албански екстремисти запалили њихове куће и уништавали све што се деценијама стварало. Многи косовски Срби опет су остали без дома, при чему њихове патње многи не желе да виде, али слика насиља је документована и не може се избећи. "Муслиманска заједница у Средачкој жупи", јун 2006. (21 минут)
У пределу падина Шар-планине код Призрена живи више од 10 хиљада муслимана. Посета екипе РТС-а том крају изненадила је становнике, који су је упознали са тамошњим животним приликама. На Косову и Метохији, према проценама, живи око 50 хиљада муслимана, а поред Средачке жупе присутни су и у Пећком крају, Витомирици, Косовској Митровици и један мањи број у Приштини. "Горанци без Горе", септембар 2005. (22 минута)
Овај документарни филм садржи сведочење Горанаца, специфичне етничке заједнице која живи на најудаљенијем крају Косова и Метохије, који се граничи са Албанијом и Македонијом. То подручје, познато као Гора и Драгаш, потпуно је небезбедно јер је граница према Албанији отворена, па криминалне групе често упадају по горанским селима, отимају имовину, а ни бомбашки и оружани напади нису реткост. Од доласка УНМИК-а и КФОР-а 10. јуна 1999. године, Гору је напустило 8 хиљада Горанаца, док је више од 20 киднаповано и убијено. "Киднаповани и убијени", април 2006. (25 минута)
Неизвесност, очај и бол су у срцима породица многих киднапованих Срба на Косову и Метохији. Киднаповање Срба у јужној српској покрајини почело је још током 1998. године. На административном прелазу према Косову и Метохији код Мердара, у присуству УНМИК-а, предају се остаци тела убијених Срба који су киднаповани 1998. и 1999. године у Ораховцу, Призрену, Гњилану и другим крајевима на Косову и Метохији. "Не одричем се Призрена", март 2005. (19 минута)
Група од 47 српских повратника вратило се на сопствену иницијативу, у метохијско село Новаке код Призрена 14. марта 2003. године. После протеривања јуна 1999. године, обновљене су 62 куће, а повратници живе од помоћи Координационог центра за Косово и Метохију и од пољопривреде... "Порушено гробље у Бабљаку", април 2005. (три минута)
У мешовитом албанско-српском селу су се на потпуно порушеним праговима кућа вратили Срби, којима комшије нису сачувале домове. А осим домова, мир нису имали ни мртви... "Гробље у пламену у Доњој Дубници", септембар 2004. (два минута)
Село из кога се у последњих 20 година иселило целокупно српско становништво. Остали су само гробови које су албански екстремисти у више фаза рушили и спалили... "Оскрнављени споменици у селу Новаке", март 2005. (два минута)
Порушено гробље у селу Новаке, српски повратници који су овде више од две године покушавају да заштите и обнове од нових скрнављења... "Пустош у Српском Бабушу", април 2005. (три минута)
До јуна 1999. године, српско село сравњено је са земљом. У селу је уништена и православна црква, а све куће су демолиране и све је учињено да се затре траг да је у њему живело преко три стотине српских домаћинстава... "Метохијско бреме", децембар 2004. (21 минут)
Метохијски Срби живе у гету и питају се да ли у Европи такав случај још негде постоји. Поред угрожених Срба у метохијским селима, угрожено је и монаштво СПЦ које одолева непрестаним нападима албанских екстремиста... "Ране божура", јун 2004. (26 минута)
Сведочанство о страдању косовских Срба после дводневног погрома 17. и 18. марта 2004. године. У Сиринићкој жупи тада су убијени отац и син Добри и Борко Столић, а после свега доживљеног од доласка УНМИК-а и КФОР-а јуна 1999. године, 12 хиљада Срба у Сиринићкој жупи, бори се за опстанак... Уколико имате проблема са гледањем филмова, молимо да нас контактирате. Погледајте и ...
Документарни филмови новинара ТВНС Радомира Грујића Документарни филм "УНМИК-Титаник" аутора Бориса Митића Видео-записи чланова хора цркве Пресвете Богородице из Београда Документарни филмови аутора и продуцента Нинослава Ранђеловића |